En Hatavej je u svojoj je karijeri prošla put od šarmantnih tinejdžerskih komedija do složenih dramskih uloga koje su joj donele najvažnije filmske nagrade.
Iako se proslavila ulogama u hitovima poput Đavo nosi Pradu i Međuzvezani, jedna uloga ima posebno mesto u njenom srcu. Reč je o liku Fentin u filmu Jadnici (Les Misérables) iz 2012. godine.
„To je bila najintenzivnija uloga koju sam ikada igrala. Skoro da sam izgubila samu sebe, dala sam sve od sebe u lik – glas, telo, srce“, izjavila je Hatvej u jednom intervjuu nakon što je osvojila Oskara za ulogu.
U brojnim intervjuima Hatavej je govorila kako joj je lik Fantin bio više od uloge – bio je lični izazov i iskustvo koje je duboko promenilo njen pogled na glumu.
„Nisam htela da publika vidi mene – htela sam da vide samo nju. I zato mi je ta uloga najvažnija. Bila je to najiskrenija stvar koju sam napravila na filmu“, rekla je u razgovoru za Vanity Fair.
U mjuziklu Jadnici Fantin je mlada žena koju društvo odbacuje zbog siromaštva i toga što je samohrana majka. U očajničkom pokušaju da preživi i zadrži dostojanstvo završava na ulici. Za potrebe snimanja smršala je preko deset kilograma i obrijala glavu – potpuno se fizički i emocionalno prepustila liku.
Radnja britanskog mjuzikla prati dramatičnu priču Valjeana, bivšeg zatvorenika koji pokušava da započne novi život i iskupi se za svoje grehe. Progonjen od strane inspektora Haverta, Valjean u međuvremenu postaje staratelj devojčici Kozet, ćerki siromašne radnice Fantine. Radnja se odvija u burnom razdoblju francuske istorije, uz pariške ulične pobune i borbu mladih idealista za pravdu i slobodu.
U filmu su još glumili Hju Džekman, Rasel Krou, Amanda Sejfrid, Helena Bonam Karter, Saša Baron Koen, Edi Redmajn, Aron Tvit, Samanta Barks i druge zvezde.
Kako je film prošao kod publike i kritike?
Jadnici su ukupno osvojili tri Oskara, uključujući i najbolju sporednu žensku ulogu za En Hatavej. Glumica je za ulogu osvojila i Zlatni globus, BAFTA-u i Nagradu Ceha filmskih glumaca (SAG). Kritičari su njenu ulogu opisivali kao „srce filma“, a glumačku transformaciju kao potpuno predavanje ulozi.
