Ime Džek Nikolson, američki glumac i reditelj izgradio je reputaciju čoveka koji igra tvrde, nepopustljive tipove, prepun šarma i one lukave sposobnosti.
Zvezda filma „A Few Good Men“ kao da je rođena da igra Rendla Patrika „RP“ Mekmarfija, drskog, ali buntovnog osuđenika u klasiku iz 1975. godine „Let iznad kukavičjeg gnezda“.
Kao rezultat, ta uloga je Džeku Nikolsonu donela Oskara za najboljeg glumca i učvrstila ga kao ultimativnog odmetnika u svetu filma, pobunjenika s osmehom oštrim poput stakla.
Ali, uprkos svom prisustvu na ekranu, Nikolson nije bio nepobediv. Iza kamere, bez kostima i bez bravure, postojali su trenuci kada nije delovao potpuno opušteno – ne onako kako je svet navikao da ga vidi.
Početkom novog veka činilo se da je Nikolson usvojio novi imidž: retko je viđan bez sunčanih naočara, bez obzira na godišnje doba ili događaj. To nije bila arogancija, već nelagodnost prema sopstvenoj stvarnosti, strah koji nije želeo da drugi vide, piše Far Out Magazine.
Nikolson se takođe krio iza maske u jednoj od svojih žanrovski najznačajnijih uloga, radeći sa gotičkim vizionarom Timom Bartonom.
U Betmanu iz 1989. godine, Nikolson je dobio zadatak da oživi jezivog negativca i epskog zlikovca – Džokera – sa novootkrivenom ozbiljnošću. Barton je verovao da film neće biti shvaćen ozbiljno bez upečatljive Nikolsonove glume, što je uplašilo tada već iskusnog glumca.
„Bio sam uplašen zbog mog osećaja u vezi sa TV serijom i načina na koji se filmovi obično rade i komentarišu““, rekao je Nikolson.
„Nisam želeo da sve to prođe kroz uobičajeno: ‘Hajde da ulepšamo za decu’.“
Nikolson je znao da će deca reagovati na mračniju verziju klasičnog stripovskog lika kojeg prepoznaju, ali granica između ozbiljne strogoće i – šale – bila je vrlo tanka.
„Mislio sam da je ovo veoma snažan – u svakom smislu – prelazni film za žanr, i da je to zapravo razlog zbog kojeg su me hteli tu“, dodao je. Zato je tu ulogu shvatio ozbiljnije od bilo koga drugog u projektu, u pokušaju da revolucionarizuje način na koji filmska industrija gleda na adaptacije.
Nikolson se plašio jer je znao da dobro odrađen posao ne bi samo zauvek promenio žanr, već bi ga i definisao. Uz to, morao je da glumi rame uz rame sa Majklom Kitonom i Kim Besindžer. To bi uplašilo svakoga, a kamoli holivudskog buntovnika kojem je poveren zadatak da oblikuje budućnost filma.
Mnogo toga je zavisilo od Nikolsonovih leđa, uključujući desetine miliona dolara. Na kraju je iz Betmana izašao sa jednim od najunosnijih ugovora u istoriji Holivuda, zaradivši između 50 i 90 miliona dolara zahvaljujući tom „ludom“ aranžmanu.
Nikolson se toliko plašio te uloge da više nikada nije prihvatio da glumi superzlikovca, niti bilo kakav akcioni blokbaster.
