Dejvid Linč je bio jedinstven i neponovljiv um u filmskom svetu.
Iako estetiku Dejvida Linča danas mnogi pokušavaju da oponašaju, istina je da to verovatno nikada neće uspeti.
Nejgova autentičnost je poticala iz unutrašnjeg sveta ispunjenog čudnovatošću i buntovnošću. To je delom i razlog zašto se svrstao među one reditelje koji iznova rade sa svojom stalnom glumačkom postavom.
Često viđamo da autor s vrlo prepoznatljivom vizijom i stilom slučajno naiđe na glumca koji mu savršeno odgovara. Ves Anderson ima Bila Marija, Tildu Svinton, Džejsona Švarcmana i druge. Sofija Kopola se stalno vraća Kirsten Danst kao svojoj vrsti muze.
Kada je reč o Dejvidu Linču to su, naravno, Kajl Meklahlan, Lora Dern i Šeril Li.
Uzmimo, na primer, njegovu slučajnu odluku da u Fire Walk With Me angažuje Dejvida Bouvija, piše Far Out Magazin.
Svi su ga odgovarali od jednog izbora
Najveći i najhrabriji izbor u njegovoj karijeri bio je onaj protiv koga su ga aktivno upozoravali. Filmski svet mu je govorio da to ne radi, ali kada je jednom imao jasnu viziju u glavi, ništa nije moglo da ga spreči da Denisa Hopera angažuje u Plavom somotu.
„Rekli su mi da ne angažujem Denisa. Govorili su: ‘Ne, ne možeš to da uradiš – upropastiće se i nikada nećeš dobiti ono što hoćeš’, ali ja sam oduvek želeo Denisa i znao sam da je on savršeni Frenk Bat“, rekao je Linč.
Kada je jednom to rešio u glavi, nije bilo šanse da ga bilo šta odvrati, uprkos ozloglašenim pričama o Hoperovom haotičnom ponašanju na snimanjima.
Bilo ga je nemoguće zaustaviti jer je u Linčovoj glavi Frenk Bat već bio Hoper, a Hoper Bat. Uloga nasilnog dilerа droge već je bila oblikovana.
„Za mene je Denis najhladniji tip koji postoji. On je buntovnik iz snova, istovremeno romantičan i grub, i to je savršeno. To je stvar pedesetih, rođena iz pedesetih“, rekao je Linč – što je tačno ono što je želeo.
Trebao mu je taj tračak „romantike“ ispod mračne površine Bata.
„Postoji scena u kojoj Denis gleda Doroti dok peva, i Denis zaplače u toj sceni, i to je bilo potpuno savršeno“, rekao je.
„To je ta strana romantičnog buntovnika iz pedesetih — tip koji može da zaplače i da je to potpuno u redu i cool, a onda minut kasnije prebije nekoga do iznemoglosti.“
Problem je bio, kao i u gotovo svakom Linčovom projektu, što je budžet bio skroman. Plavi somot je nastajao sa svega 6 miliona dolara — cifra koju je Linč ispregovarao da bi dobio punu kreativnu kontrolu.
Njegova želja da angažuje Hopera imala je dve strane: s jedne, Hoper je bio savršen izbor; s druge, njegova nepredvidivost mogla je skupo da košta ukoliko bi došlo do problema.
A onda se desio mali čudesni obrt.
„Denis je bio čist i trezan i upravo je snimio još jedan film“, rekao je Linč, kao da su se zvezde poklopile.
„Onda me je Denis pozvao i rekao: ‘Moram da igram Frenka Buta jer ja jesam Frenk But.’ A ja sam rekao da je to dobra i loša vest. Nisam imao nikakve rezerve prema tome da ga angažujem“, rekao je Linč.
