Al Paćino je u svojoj autobiografiji „Sonny Boy“ otvoreno govorio o tome da su pojedini filmovi iz njegove duge i uspešne karijere završili kao potpuni neuspeh.
Kako sam ističe, te projekte nije prihvatao iz finansijskih razloga, već zato što je u tom trenutku verovao u njih.
Za razliku od uloga koje glumci ponekad biraju isključivo zbog honorara, Al Paćino tvrdi da je u tom periodu karijere donosio odluke vođen uverenjem da su priče i ideje kvalitetne i da imaju potencijal da ispadnu dobro.
Kao najdrastičniji primer promašaja izdvaja triler „88 minuta“, koji bez uvijanja opisuje kao „potpunu katastrofu“. U knjizi navodi da je nakon uspeha filma „Oušnovih trinaest“ usledio projekat koji se pokazao kao velika greška.
U tom ostvarenju Paćino je tumačio forenzičkog psihijatra kome je život u opasnosti, ali film nije naišao na dobar prijem ni kod publike ni kod kritike.
Govoreći o razlozima zbog kojih je uopšte pristao na ove projekte, slavni glumac naglašava da novac nije imao nikakvu ulogu u toj odluci. Kako piše, tada je smatrao da je finansijski obezbeđen i da sebi može da priušti da bira uloge isključivo na osnovu ličnog osećaja i vere u scenario.
Na kraju priznaje da je pogrešno procenio potencijal tih filmova, ali dodaje da su mu ta iskustva poslužila kao važna lekcija, iako se danas na njih osvrće sa izvesnom nelagodom.
