Jeziv slučaj samoubistva mladog bračnog para koji je pre toga ubio svoja dva sina (1, 3) u Novom Sadu otvorio je mnoga pitanja o njihovom motivu i načinu života.
Spekulacije da se radi o umešanosti sekti na šta upućuju simboli egipatskog zagrobnog života, sotone i odvajanja od kolektiva koji su pronađeni u kući tokom uviđaja. Sektolog Dimitrije Paulović tvrdi da je bračni par pripadao sekti Deveti krug Sotone.
Ovaj slučaj je podsetio na ispovest Aleksandra Stričevića koji je podsetio na to kako je teško i gotovo nemoguće izbaviti se iz kandži sekti i ukazao na neke jezive podudarnosti sa novosadskim tragičnim slučajem.
Aleksandra Stričevića sekta Crna Ruža uvukla je u svoje okrilje, dok je još išao u osnovnu školu. Tada su počeli sumanuti zahtevi. On je gostujući u emisiji „Exploziv“ rekao da je od njega traženo da ubije rođaka, a ako to ne može, da ubije sebe.
Pripadnici sekte lako su ušli u njegov život, a ovo je priča o dečaku kog je progutala sekta i nanela mu veliko zlo.
Pitali su me da li ja verujem u Boga. Odgovorio sam potvrdno, onda su direktno rekli: Ako Bog postoji, zašto nije spasao tvoju sestru? – počinje svoju ispovest Aleksandar.
U to vreme išao je u osnovnu školu i nije bio svestan opasnosti. Fizički su vrlo brzo ušli u njegov život, usledila su praćenja i pretnje
– Oni su bili ti koji su fizički ušli u moj život, a ne ja u njihov. Cilj je da vas nauče da mislite njihovom glavom. Od mene je zahtevano da izvršim ritualno ubistvo i da ubijem svog rođaka. Ako to ne mogu da uradim da podignem ruku na sebe – priseća se Aleksandar.
Aleksandar kaže da je u tom trenutku imao 12 godina, on dodaje i da mu je detaljno objašnjeno šta treba da uradi prilikom ubistva rođaka.
To je bio određen broj uboda nožem. Sad ne mogu da se setim koji je to tačno broj bio, ali je tačno izgovoreno koliko puta u leđa i da treba da se nacrta taj pentagram preko trbuha i preko grudi, da tu treba da se ostave simboli. Ti simboli su zapravo abeceda ektorijanskog jezika, koji se smatra jezikom anđela – kaže Stričević.
Samo sam se povukao, isključio sam računar. Dugo nisam pričao ni sa kim o tome. Samo se nisam pojavljivao na internetu jedno vreme uopšte i smatrao sam da sam bezbedan. Nakon toga su počeli da mi stižu mejlovi prvo, gde su se raspitivali o meni. Pitali su šta se događa, zašto se ne javljam. Posle toga ti mejlovi su postali neprijateljski. To su bile i pretnje da moram da se javim da mi se ne bi desilo nešto loše, da me ne bi progutao mrak. Onda su usledili telefonski pozivi. Ja nikad nisam ostavljao svoj broj fiksnog telefona. Kako su usledili ti pozivi to je izazvalo dosta veliki strah u meni. Puštali su razne poruke. Videlo se da su bile u pitanju snimljene poruke. To su bili krikovi – rekao je u dahu Aleksandar.
On je nastavio:
Imao sam nevolju u suočavanju sa problemima. Sve se to dešava zbog manjka komunikacije u porodici. Deca su najlabilnija jer su još uvek u razvoju i osećaju velike nepravde u životu, osećaju velike nesigurnosti i onda kada neko pokrene priču sa njima, oni to ne kažu roditeljima. Takva priča se nastavlja i produbljuje i to ode predaleko. Često ode do krajnjih rezultata. I dan-danas imamo slučajeva samoubistva mladih, koja nikada nisu razjašnjena – rekao je Aleksandar. On je tvrdio da se oporavio, da radi i da se ne boji, ali nije siguran da i danas neko ne motri na njega. Izašao je iz svega zahvaljujući ekipi Bedema koja je decu izvlačila iz najbrutalnijih i najtežih situacija u kojima ih je zaticala.
Epilog svega je da živi sa ozbiljnim srčanim smetnjama i visokim pritiskom, ali da se trudi da spava mirno. Sekta više nije ono što može da se vidi i da se prepozna golim okom. Ne samo da su organizovane kao verske organizacije ili udruženja, već se vrlo često kriju iza meditacije, kurseva stranih jezika, pa verovali ili ne čak i iza frizerskih salona.