Da bi Rezolucija o Srebrenici bila izglasana potrebna je prosta većina glasova na današnjoj sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku koja počinje u 16 sati po našem vremenu. Mediji iz BiH tvrde da je broj takozvanih sponzora ove rezolucije porastao sa 28 na 38, a analitičari ocenjuju da bi svaki broj ispod 90 glasova bio uspeh Srbije.
Pravilo glasanja je takvo da je za usvajanje glasova potrebna prosta većina od prisutnih zemalja članica Generalne skupštine UN s tim što se ne računaju uzdržani glasovi. Dakle, ako bude više glasova za nego protiv, Rezolucija o Srebrenici će biti izglasana
Inače, Generalna skupština UN ima ukupno 193 zemalja članica s tim što se ne očekuje da sve države budu prisutne na sednici.
„Bilo više od 100 država za rezoluciju dok Srbija nije započela otpor“
Zoran Milivojević, diplomata, ističe za „Blic“ da se situacija u vezi sa podrškom Rezoluciji o Srebrenici značajno promenila nakon što je Srbija pružila otpor njenom usvajanju.
Postoji „masa zemalja koja ide uz sponzore odnosno kolektivni Zapad. Tu treba ubrojiti i članice Organizaciju islamske saradnje. Pre otpora Srbije sigurno je bilo više od 100 zemalja koji podržavaju Rezoluciju o Srebrenici. Kada je Srbija pružila otpor došlo je do promene stava kod nekih zemalja, ali i odlaganja glasanja dva puta jer Zapad nema onoliki broj garantovanih glasova koliko je želeo – analizira Milivojević.
Kako kaže, svaka brojka ispod 90 glasova za Rezoluciju o Srebrenici pokazaće dve stvari:
- Uspeh Srbije
- Potvrdu da je svet podeljen
„Ako Kina bude protiv, a Indija uzdržana…“
Milivojević smatra da će to biti još jedan dokaz da se stvara multipolarni svet.
– Pogotovo ako Kina glasa protiv rezolucije. U tom slučaju Kina će sama po sebi povući još 10 do 15 zemalja. Rusija će, naravno, biti protiv rezolucije. Ukoliko još Indija bude uzdržana to bi značilo da imamo kolektivni Jug protiv kolektivnog Zapada – objašnjava Milivojević.
„Sigurno će izgurati rezoluciju, ali da li će biti zadovoljni“
Naš sagovornik pojašnjava koliko je glasova potrebno da bi Rezolucija o Srebrenici uopšte bila usvojena.
– Potrebna je prosta većina od prisutnih članica Generalne skupštine UN. Pritom se ne računaju uzdržani glasovi. Dakle, treba da imaju više glasova za nego protiv. Oni će to sigurno izgurati, ali se postavlja pitanje da li će biti zadovoljni brojkom, da li će na taj način pokazati svoju snagu i supremat Zapada. Po meni sve ispod 90 glasova bi bio neuspeh Zapada – navodi Milivojević.
„Barem 10-15 zemalja se neće pojaviti na glasanju“
Iskusni diplomata dodaje da će biti zanimljivo videti koliko će se država uopšte pojaviti na glasanju.
Svakako biće i država koji se neće pojaviti ili će „zaboraviti“ da se pojave. Barem 10 do 15 zemalja neće biti prisutno na glasanju. Na taj način pokušaće da se reše pritiska Zapada. Moguće je i da će neke islamske zemlje biti protiv kao što su Alžir, Egipat ili UAE. Te zemlje neće glasati protiv zato što su protiv rezolucije već zato što su protiv kolektivnog Zapada – predviđa Milivojević.
Pojavile su se i informacije da bi Grčka i Rumunija mogle da promene stav maltene u poslednjem trenutku.
Grčka je članica NATO-a koja je u dugovima i sledi politiku Zapada. Videćemo koliko može da se odupre pritisku. S druge strane, Mađarska i Slovačka vode suverenističku politiku u Evropi i ne bi bilo čudno da ne glasaju za rezoluciju. Ako im se još pridruže Grčka i Rumunija to bi bio uspeh Srbije – ocenjuje Milivojević
„Nakon usvajanja rezolucije nepredvidiv proces“
Kako kaže, i sam dosadašnji otpor rezoluciji je uspeh.
– Postoji opasnost da nakon usvajanja ove rezolucije uđemo u proces koji je nepredvidiv jer će se pojaviti još zemalja sa svojim potraživanjima i sa novim rezolucijama – zaključuje Milivojević.
Porastao broj sponzora rezolucije na 38?
S druge strane, mediji iz BiH pišu da, prema njihovim saznanjima iz diplomatskih izvora, broj sponzora rezolucije porastao je u prethodnih mesec dana sa 28 na 38. To su:
- Nemačka
- Ruanda
- Bosna i Hercegovina,
- Albanija,
- Bugarska,
- Hrvatska,
- Severna Makedonija
- Slovenija
- Austrija,
- Belgija,
- Danska,
- Estonija,
- Finska,
- Francuska,
- Irska,
- Italija,
- Lihtenštajn,
- Litvanija,
- Luksemburg,
- Holandija,
- Poljska,
- Švedska,
- Turska
- Velika Britanija.
- Sjedinjene Američke Države,
- Kanada
- Novi Zeland,
- Bangladeš,
- Čile,
- Jordan,
- Malezija
- Vanuatu.
- Island
- Maršalova ostrva
- Norveška
- Australija
- Andora
- Mikronezija
Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?
Konačan nacrt Rezolucije zvanično nije još objavljen, ali pojedini mediji, poput „Glasa Amerike“ VOA, tvrde da su imali uvid u taj dokument pa su objavili njegov sadržaj:
- predviđa se da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
- bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
- naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i
- poziva se na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici
- pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
- od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025.
- traži se od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije.
Kako piše VOA, u preambuli teksta rezolucije, navodi se da je „krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“.
