Srpska pravoslavna crkva proslavlja Duhove i kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu, zabilježen u Četvorojevanđelju.
Smatra se da su, posle događaja u Jerusalimu, apostole božanskom silom nadahnuo Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika, koji su od tada govorili različitim jezicima.
Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao učenicima na dan Vaznesenja kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti – ali ne vodom, kako je krštavao Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.
U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Presveta Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.
Apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili su znanje svih jezika koje do tada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.
Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu prvo se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje. Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.
Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.
Običaji na Duhove
Za ovaj dan se vezuju brojni običaji i verovanja. U hramovima vernici pletu venčiće od trave koje nose kući za sreću i blagostanje.
Postoji i običaj za koji se smatra da potiče od prvih hrišćana, a smatra se da je ovakav način obeležavanja praznika preuzet od Jevreja. Jevreji su za praznik Svete Trojice ukrašavali kuće i hramove zelenilom i cvećem. Tako se na današnji dan kod nas podovi u hramovima prekrivaju travom, pored zidova se prislanjaju lipe ili grane drugog drveća, a ikone se ukrašavaju cvećem.
Učestali je i običaj da se danas posećuju crkve i manastiri.
