Sretenje Gospodnje je praznik posvećen danu kada je Bogorodica prvi put dovela Isusa Hrista u hram da ga posveti Bogu. Slave ga pravoslavni vernici u Srbiji, Rusiji i u zemljama u kojima se Božić slavi 7. januara.
„Sretenje je jedan od petnaest najvećih crkvenih praznika, kojim se svetkuje susret Svetog Simeona Bogoprimca sa Isusom Hristom“, navela je Emila Petrović viši kustos etnolog.
Ona je za „eastside“ rekla da se po narodnom verovanju na Sretenje susreću zima i leto i dodala:
„Ovaj praznik zove se još i Sredozimci“.
Devojke su pazile kakvog će momka sresti, verujući da će se udati za nekog ko ima sličan izgled i osobine. Poznata je u narodu priča, da ako medved toga dana spazi svoju senku, uplaši se i vrati nazad u svoju jazbinu, što znači da će se zima produžiti. Ako ne bude Sunca i medved ne vidi senku, on odlazi u šumu da traži hranu, što označava kraj zime. Ako se goveda zbijaju u štali, znači da će se zima produžiti. Na ovaj dan žene mese hlebčiće u obliku krsta i dele ih za duše umrlih. Na ovaj dan,takođe, mladi su se ljuljali. Na velikom drvetu podiže se ljuljaška na kojoj se mladi ljuljaju od Sretenja do Belih poklada. Sretenje je krsno ime pojedinih rodova, zavetni dan pojedinih naselja, kao i esnafska slava abadžija. U boljevačkim selima slavi se kao Sreten ili Obreten ili kao Obretenje.“
Sretenje
Sretenje Gospodnje je praznik posvećen danu kada je Bogorodica prvi put dovela Isusa Hrista u hram da ga posveti Bogu i 15. februara ga slave pravoslavni vernici u Srbiji, Rusiji i u zemljama u kojima se Božić slavi 7. januara.
U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit. Praznik Sretenje proslavlja se od 541. godine.
Važan datum u istorijskom kalendaru Srbije
Petnaesti februar je jedan od najbitnijih datuma u istorijskom i političkom kalendaru naše države. Na ovaj dan, 15. februar, obeležava se Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske. Pored Dana državnosti, na Sretenje se istovremeno obeležava i Dan ustavnosti Srbije, budući da je na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav. Ovaj praznik je i dan sećanja na Prvi srpski ustanak, 1804. godine.
Ustanak je podignut u Orašcu kod Topole, a neposredan povod bila je „seča knezova“. Odluka o podizanju ustanka doneta je na velikom Narodnom zboru u Orašcu 15. februara, a na čelo Bune protiv dahija stao je vožd Đorđe Petrović od Turaka nazvan Karađorđe. U našoj novijoj istoriji ovaj datum se kao nacionalni praznik Srbije slavi od 2002.godine.
