Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, praznik posvećen svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Sveti Jovan Krstitelj je praznik posvećen Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča
Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
On je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.
Običaji i verovanja
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Prema verovanjima, tog dana žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze ni igle.
Na praznik vernici ne bi trebalo da u ruke uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo, niti da jedu i piju bilo šta što je crvene boje, jer ta boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Deci se takođe na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje.
Takođe, 20. januar je prema verovanju idealan dan za polazak na put, jer ćete imati zaštitu ovog sveca.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.
