Višegodišnja politička kriza u Republici Srpskoj, pa i Bosni i Hercegovini poslednjih dana prerasla je u institucionalnu, a izlazak iz ovih kriza, čini se, da neće ići glatko. Analitičari su mišljenja da međunarodna zajednica neće dozvoliti prelivanje krize na region, te da scenario u kojem bi Milorad Dodik, nakon zabrane političkog delovanja u BiH, u Srbiji imao značajnu političku ulogu, ne treba ozbiljno shvatiti.
Nakon što je u jednom danu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku oduzet mandat, a Radovan Višković podneo ostavku na mesto premijera RS, uvodeći Vladu u tehnički mandat, politička kriza u Bosni i Hercegovini, koja godinama unazad kulminira, prerasla je i u institucionalnu.
Izlazak iz ove krize moguć je izborom novog predsednika RS i nove vlade, ali to, kako stvari stoje, neće ići glatko.
Odmah po oduzimanju mandata, Dodik je izjavio da neće poštovati tu odluku i da ostaje predsednik. Rekao je i da neće biti održani prevremeni predsednički izbori, najavljujući da će 18. ili 25. oktobra biti održan referendum o odlukama visokog predstavnika Kristijana Šmita, kao i odluci da njemu bude oduzet predsednički mandat.
Analitičar iz Banjaluke Željko Raljić za N1kaže da Milorad Dodik svojim poslednjim izjavama i potezima ruši sve mostove, pravi haos i destruktivno se ponaša, što je polje na kojem je, kako kaže, godinama, pa i decenijama, bio vrlo uspešan.
“Politički stav Milorada Dodika može se sažeti u jednoj kratkoj rečenici – „posle mene potop“. Iako i zakon i sudske presude kažu da on više nije predsednik Republike, on još uvek fizički nije odstupio s tog mesta. Iako pravno gledano, on zaista više nije predsednik Republike. Pritom je i vladu uveo u tehnički mandat. Dakle, ukoliko Narodna skupština, kako se pominje u petak, održi sednicu, konstatuje da je vlada u ostavci, vlada nastavlja da radi u tehničkom mandatu i naravno, ne radi u punom kapacitetu. Što je još jedan problem”, objašnjava on.
Dodaje da je drugi problem i to ko će imenovati mandatara.
“On (Dodik) nije predsednik, nema vršioca dužnosti predsednika Republike Srpske i mandatara nema ko da imenuje. Dakle, mi smo sada u jednom pravnom vakuumu i to je zaista veliki problem. Uz to idu najave, a može se kazati, pretnje Milorada Dodika da će održati referendum o svom statusu, dakle, da će tražiti od građana Republike Srpske da se izjasne da li je on predsednik ili nije predsednik. To je jedna mimikrija, on se krije iza građana, iza naroda. Najavio je i deklaraciju o samopredeljenju, odnosno još jedan referendum do kraja godine da Republika Srpska proglasi samostalnost. Nije to i prvi, verovatno ni zadnji put da to Milorad Dodik najavljuje. On time podiže tenzije, diže prašinu, iza koje se on krije u nastojanju da još uvek ostane tu gde jeste i zadrži kontrolu”, kaže sagovornik N1.
Dodik više ne „vuče konce“ u RS, ali pokušava da stvori haos
Prema mišljenju Raljića, Dodik na sve načine pokušava da stvori haos u kojem jedino on ima pravo glasa i jedino on zna šta treba da se radi.
Sličnog stava je i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, koji kaže da treba imati u vidu da Dodik više ne vuče konce u Republici Srpskoj, te da je samim prihvatanjem da zameni kaznu zatvora novčanom kaznom, priznao i Visokog predsednika i pravosudne organe Bosne i Hercegovine, što je dosad negirao.
“Vidimo da je premijer Višković podneo ostavku, da su se on i Stevandić uredno odazvali sudu Bosne i Hercegovine, na kojem takođe odgovaraju za kršenje zakona Bosne i Hercegovine i Ustava. Dakle, Dodik više nije neki ozbiljniji igrač, ni na nivou Republike Srpske, ni na nivou Bosne i Hercegovine, jer mislim da su njegove pretnje otcepljenje, u stvari raspisivanje referenduma o izdvajanju Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine, pretnje praznom puškom. To je već i ne znam koji put da on to čini, da više ni građani Republike Srpske, da ne govorim o poziciji ne shvataju ozbiljno. Mislim da su stigla ozbiljna upozorenja, posle onog upozorenja Marka Rubija od proletos, da je Dodik ozbiljna bezbedonosna pretnja u Bosni i Hercegovini i regionu, i da je on tražio partnera u regionu da stane na put njegovom destruktivnom delovanju”, navodi on.
“Daleko je od toga da on upravlja u potpunosti procesima, ali stvara i širi krizu koja u stvari jeste i politička, ali i institucionalna, i to je veliki problem za Republiku Srpsku, pa i Bosnu i Hercegovinu”, navodi banjalučki analitičar.
Mišljenja je da je sav taj pritisak sa Zapada urodio plodom i da je rezultat toga sve što se sada dešava – i presuda na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja, i odluka CIK-a da on više nije predsednik Republike Srpske… Dodaje da Dodik nema manevarskog prostora previše.
“On je računao na Rusiju. Rusija je daleko, a Evropa mu je tu i niko sada na Zapadu neće dozvoliti otvaranje novog kriznog žarišta na Balkanu kad imamo pitanje prestanka rata u Ukrajini, imamo i dalje rat Izraela protiv Palestinaca, u stvari genocid koji se radi nad Palestincima. Cela situacija globalna je nestabilna, tako da nije potrebno još jedno otvaranje kriznog žarišta”, navodi Popov.
“Dodik igra svoju poslednju utakmicu”
Analitičar Željko Raljić kaže da nije siguran da li će sve što se dešava u RS nešto regionalno značiti u ovom trenutku, jer je mišljenja da međunarodni tutori koje ima je Bosna i Hercegovina neće dozvoliti takve stvari.
“Osim toga, vidimo i da institucije države Bosne i Hercegovina ne sede skrštenih ruku i da će ga detronirati. Dakle, nisam siguran da će doći do neke ozbiljnije eskalacije ove krize. Mislim da Milorad Dodik igra svoju poslednju utakmicu i da je on čak i postigao određenu vrstu dogovora sa predstavnicima onoga što mi kolokvijalno nazivamo međunarodnom zajednicom, tu su u prvom redu zemlje Zapada koje imaju snage da odlučuju o političkim procesima na Balkanu. Dakle, Milorad Dodik je mogao da bude presuđen za mnogo strašnije stvari, ali budući da je on na vlast došao kao miljenik Zapada, on je radio sve što se od njega tražilo. S jedne strane je srbovao, a s druge je ispunjavao sve zahteve, bilo da su dolazili iz Brisela ili Vašingtona, igrajući rolu ruskog čoveka, a ja ću se ponovno pozvati na jednog vojnog analitičara koji je davno rekao da je Milorad Dodik ruski čovek u onoj meri u kojoj mu to Amerikanci dozvole”, kaže on.
Prema rečima Raljića, to je sve predstava za domaću javnost, za biračko telo i za članstvo SNSD-a zbog kojeg Milorad Dodik i radi sve ovo što radi.
“On se i dalje predstavlja da je neprikosnoveni lider, on jeste i dalje na čelu SNSD-a, a to mu je omogućio, svesno ili nesvesno, a ja mislim svesno, visoki predstavnik Kristijan Šmit. Dakle, Milorad Dodik, posle zakona, nije mogao da opstane na čelu nijedne institucije ili organizacije koja se delimično ili potpuno finansira iz budžeta. Međutim, sada SNSD, zbog zabrane visokog predstavnika neće biti finansiran iz budžeta, pa Milorad Dodik može da ostane na čelu svoje partije. To će verovatno potrajati do redovnih izbora, jer propast na izborima će značiti da će ga eliminisati njegovi. No, to je sve hipotetički rečeno, ali u stvari to su pravci kojima se ova postojeća politička institucionalna kriza može razvijati”, navodi on.
Komentarišući izjavu zamenika predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borka Stefanovića o tome da se trenutno razmatra opcija da Dodik bude kandidat za predsednika Srbije na narednim izborima, Raljić kaže da bi Dodiku imponovalo da bude na čelu Srbije, ali da je mišljenja da je to tehnički nemoguće.
“Jedino da ga stranci instaliraju kao što su to uradili u Republici Srpskoj, u onom periodu kada je bio u prvom premijerskom mandatu od 1998. do 2000. godine, pa su ga onda zbog neposlušnosti deinstalirali, pa su ga vratili na vlast 2006. i dali mu 10 godina garantovane vlasti, pokazali mu na primeru 2014. da se vlast može izgubiti na izborima, iako je izgubio tada u trci za predsednika Republike Srpske, dozvolili su mu da ostane i da nastavi da provodi agendu koju su mu oni odredili. Dakle, Milorad Dodik teško da će postati predsednik Republike Srbije, ovo je neozbiljno, pa to ozbiljno ni ne mogu komentarisati”, navodi on.
I Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, mišljenja je da takav scenario „ne drži vodu“.
“Vidimo po ponašanju građana da ne pale nikakva skretanja pažnje na druge neke stvari i događanja jer je sve usmereno na skinanje sa vlasti jednog koruptivnog kriminalnog režima i da svi pokušaji vlasti da to kanališu na neki način, ne uspevaju. Pogrešan metod su primenili, to je primena represije nad demonstrantima, što je samo dalje postakalo bes ljudi i ništa drugo više nije u fokusu. Pažnja javnosti je samo na ono što se ovde dešava, tako da ja ni u jednoj varijanti ne vidim Dodika kao nekog aktera raspleta krize u samoj Srbiji”, navodi Popov.
