Sabor trubača u Guči, danas svetski poznat festival, svoje prve tonove odsvirao je davne 1961. godine i to u porti crkve u ovoj dragačevskoj varošici.
Jedan od retkih živih svedoka tog vremena je Žika Ajdačić koji kaže da je sve krenulo idejom trojice entuzijasta – Branka V. Radičević, Mike Stojića i Lale Vujovića, tadašnjeg predsednika opštine.
„Ja sam već od prvog Sabora dolazio kao mlad student. Sećam se, 1967. godine ovde je bila drvena pozornica, porta je bila puna šatri i stolica, sve je vrvelo od naroda. Kasnije se sve preselilo na stadion, gde je opet bila drvena bina, a trubači su se od sunca sklanjali u šumu“, kaže za RINU Ajdačić.
Otkrio je i jednu manje poznatu anegdotu iz ranih godina Sabora, da su pojedini muzičari menjali ime i prezime kako bi lakše dobijali angažmane.
„Ekle Maćutović, jedan od najboljih trubača sveta, imao je problema kada ga angažuju, pa je promenio ime u Mladen Mladenović i uzeo srpsko ime. Rekao mi je: „Niko nije hteo da me angažuje, pravili su mi probleme, a sada sam Srbin“, kaže Ajdačić.
Pored legendi, u Guči se danas rađa i nova generacija trubača. Među njima je i Mihajlo Zečirović iz Bojnika, koji je prošle godine, sa samo 15 godina, postao najmlađi pobednik u istoriji festivala.
„Imam sada 16 godina. Prošle godine moj orkestar je osvojio prvo mesto, što do tada niko nije uspeo sa toliko godina“, istakao je mladi umetnik.
Sabor trubača, koji traje već više od šest decenija, i dalje čuva duh svoje prve pozornice – trube koja odjekuje iz srca Dragačeva i okuplja ljude iz svih krajeva sveta.
