Spisateljica Vedrana Rudan napisala je kolumnu o pesmi muzičara Marka Perkovića Tompsona za koju se spekulisalo da će biti izvedena na inaguraciji predsednika Milanovića.
Kolumnu pod nazivom „Pjesma o zemlji koje više nema – Djevojka u zagrljaju metastaza“ napisala je na svom zvaničnom blogu rudan.info.
„Uvek me ispočetka iznenadi kakvi smo mi Hrvatice i Hrvati. Na šta se palimo. Šta nas uzbuđuje. Tera nam penu na usta. Pa se delimo na „njih“ i „nas“. Kako ne vidimo da nas nema?“, započela je Rudan i nastavila:
„Thompson je digao na noge Hrvatsku, ma šta to bilo, svojom zaista dirljivom pesmom Ako ne znaš šta je bilo. Treba li za nju da dobije kipić jer je hit godine? Daaaaaaaa… Viču hiljade. NE, režu drugi. Ma, ljudi, pročitajte tekst pesme koja je himna naših rukometaša. Čujete li kako ovo zvuči? Himna „naših“ rukometaša. Gde žive ti „naši“, gde plaćaju porez? Znaju li ti „naši“ čija je Lika, čiji je Dubrovnik, Zadar, Šibenik…“
Rudan je nastavila: „Zna li otac koji podseća svoga sina, sedeći uz čašu vina, na sve to što je nečije a danas je ko zna čije da ga sin ne čuje. Sin ga ne razume. Sin živi daleko. Raste zarobljen u tuđoj „slobodi“ i nema vremena razmišljati o „barjaku“ i je l’se Gospa Hercegovska suza naplakala. Sin u Irskoj, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Austriji robija da bi platio najam, kredite i školovao decu.“
Ne vidi banke koje mu deru tanku kožu, ne razume da su naši „heroji“ u odelima, vozeći besne džipove kojima ubijaju one koji nisu uspeli odavde da pobegnu, davno izvršili masakr na prostoru koji je nekad bio domovina tate koji plače uz čašu vina jer se rimuje sa domovina“, nastavila je Rudan i dodala:
„Treba li toliko žuči liti nad benignim pesmuljkom i razarajuće jezivim tekstom? Čemu. Tata iz pesme nije jedini slepac u ovome što neki nazivaju domovinom. Ima nas tri miliona. Zato se i palimo na tekst. Zato jer želimo da verujemo da nas ima, da smo ljudi, da postojimo. Ma, jasno je, nije Thompson toliko glup. Čovek peva za lovu i to je legitimno i to ima smisla i treba mu dati sve moguće pokale i kipiće.“
„Ali mi… Zašto se mi palimo na čitavu priču? Zato jer je lakše svr**vati na suze i vino nego setiti se u kolikom si minusu, kako će te uskoro završiti, izbaciti na ulicu, kako te more glađu. Čiji je Dubrovnik, čiji je Zadar, čiji je Split…“
„Čiji smo mi? Pitajte Zagrebačku banku, Privrednu banku, … Pitajte Hrvatsku narodnu banku. Pitajte sve one koji nam se cere svakodnevno sa svih portala i poručuju, imate Hrvatsku. E, moj narode“, završila je Vedrana Rudan.
