Ove godine slavi se 850 godina od rođenja svetog Save.
Mošti svetitelja su iz Mileševe stigle u Vaznesenjski hram u Beogradu, nakon čega je, na Spasovdan, krenula litija do Hrama Svetog Save na Vračaru, koji je podignut na mestu gde su Turci pokušali da unište kult najvećeg srpskog sveca.
Ruka svetog Save izložena je u Vaznesenjskom hramu u Beogradu, a o značaju moštiju jednog od naših najvećih svetaca govorio je sveštenik Bogorodične crkve u Zemu, Stefan Jovanović.
„Sveti Sava je naš najveći svetitelj, a u isto vreme i prvi arhiepiskop, utemeljivač naše srpske pravoslavne crkve. Od nemerljivog je značaja. Sabornost u crkvi je njena osnovna karakteristika. Ona sabira sve svoje članove u telu Hristovom, i čini od njih jedno jedinstveno telo. Sveti Sava je ličnost koja je saborna ličnost, koja sabira sav svoj rod i utemeljuje ga u Hristu. To je duhovni značaj njegovih moštiju. I svako ko im se pokloni ne može da ne oseti tu povezanost sa njim, a preko njega i sa našom crkvom i našim rodom“, rekao je sveštenik u jednom dahu, a potom se osvrnuo na mošti svetog Save koje su očuvane do danas.
„1594. godine mošti su spaljene, međutim, neki deo moštiju je sačuvan. Sveti Sava je preminuo u Bugarskoj, kada je njegov sinovac, kralj Stefan Vladislav zamolio svog tasta, cara Asena II, da se njegove mošti prenesu nazad u Srbiju, u manastir Mileševa. I uspeo je. Dobio je mošti, međutim, malo je poznato da jedan deo moštiju nije odmah prebačen. Bugari su zadržali jedan prst od moštiju. Mošti su dugo bile u Mileševi, a potom su spaljene, ali ne cele, odnosno najverovatnije je da je u trenutku slanja mošti monasi iz manastira nisu poslali sve mošti, nego su zadržali jednu ruku. To su ove mošti koje mi danas imamo u Beogradu, koje će biti u Hramu Svetog Save sve do praznika Pedesetnice, silaska Svetog Duha na apostole (Duhovi ili Trojice)“, ispričao je sveštenik u emisiji Jutro televizije Prva.
Više o ovoj temi pogledajte u video-prilogu.
