Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine sinhronizovano su poslali na javnu raspravu dva zakona – Zakon o igrama na sreću i Zakon o oglašavanju, kojima se bitno ograničava i otežava poslovanje kladionica.
Zakon o igrama na sreću u Srbiji na snazi je od marta 2020. godine i reguliše različite aspekte povezane sa igrama na sreću. Propisi se odnose na pravo na organizovanje igara na sreću, vrste igara, uslove za organizaciju, prava i obaveze organizatora, generisanje prihoda i nadzor.
Igre na sreću obuhvataju učesnike koji plaćaju naknadu za šansu da osvoje novac, predmete, usluge ili prava zasnovana na slučajnosti ili neizvesnim događajima. Zakon izuzima igre gde učesnici koriste znanje i veštine za takmičenje prema specifičnim pravilima, kao i zabavne igre poput video igara i flipera, piše portal Biznis.
Igre na sreću mogu biti organizovane samo prema odobrenim pravilima. Ministarstvo finansija odlučuje da li se određena igra kvalifikuje kao igra na sreću.
„Cilj organizacije igara na sreću je da zabavi učesnike, dodeli dobitke i generiše prihod za budžet Republike Srbije. Igre na sreću doprinose državnom budžetu, gde 40 odsto dodeljenih sredstava podržava razne društvene i humanitarne ciljeve”, objašnjavaju advokati kancelarije Stojković.
Igrači plaćaju porez od 20 odsto na dobitke koji prelaze 100.000 dinara, dok se operateri suočavaju sa različitim porezima, uključujući namet od 15 odsto na bruto prihod od online kockanja i porez od 10 procenata za kockanje u kockarnicama. Organizacija igara na sreću je isključivo pravo Republike Srbije, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Vlada Srbije je najavila niz novih mera kako bi promovisala odgovorno kockanje i zaštitila građane od potencijalnih rizika povezanih sa ovom aktivnošću. Među ključnim inicijativama su strogi propisi za licenciranje i redovna kontrola operatera, kojima se osigurava da kockarnice i kladionice posluju po visokim standardima odgovornosti.
Kampanje za edukaciju šire informacije o rizicima kockanja i pružaju savete kako prepoznati problem zavisnosti, dok su igračima dostupne opcije za postavljanje ograničenja ili samoisključenje iz igara na sreću. Program samoisključenja obavezuje operatere da poštuju zahteve igrača i sprečava njihov dalji pristup kockarnicama i kladionicama.
Podrška za problematične kockare obuhvata savetodavne linije i centre za lečenje, u saradnji sa nevladinim organizacijama, dok se reklame za kockanje strogo kontrolišu kako bi se izbeglo ciljanje ranjivih grupa. Oglasi sada moraju da uključuju poruke o odgovornom kockanju, a finansijske transakcije igrača se pažljivo prate kako bi se uočili potencijalni problemi.
„Poseban akcenat stavljen je na sprečavanje maloletničkog kockanja, uz stroge provere starosti i stroge kazne za operatere koji prekrše ova pravila. Ove mere predstavljaju zajednički napor vlade, operatera i samih igrača da stvore bezbednije okruženje za kockanje u Srbiji”, zaključuju advokati.
Prema dostupnim podacima, tržište online klađenja u Srbiji je u poslednjih pet godina godina raslo po stopi od 25 odsto godišnje.
Kada je reč o fizičkim objektima, u Srbiji ima više od 33.000 automata i preko 2.000 uplatno-isplatnih mesta (kladionica). Svako njihovo nelegalno korišćenje povlači i krivičnu odgovornost priređivača, odnosno organizatora igara na sreću, jer dovodi i do značajnog gubitka budžetskih prihoda. Srbija ovim putem prati praksu sve većeg broja država u svetu koje su slične zakone već usvojile.
Prema poslednjim podacima Udruženja priređivača igara na sreću, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više po glavi stanovnika nego u Italiji.
