Ruska strana, prema tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića, pregovara sa evropskim i azijskim partnerima o promeni vlasništva u Naftnoj industriji Srbije. Za udeo u toj srpskoj kompaniji zainteresovan je mađarski Mol, ali, kako se spekuliše, to nije jedina inostrana firma sa kojom se pregovara o kupovini vlasništva u NIS-u. U tom kontekstu pominje se i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Još četiri dana ostalo je do isteka roka koji je postavio Aleksandar Vučić za rešavanje vlasništva u NIS-u. On je naveo da Rusi pregovaraju o prodaji, a da ukoliko se ne budu dogovorili oko cene, država će ponuditi višu.
“Spremni smo čak i da preplatimo NIS, ali da nikome ništa ne otimamo. Odluku moramo da donesemo do kraja nedelje, što se tiče finansija. Ja se nadam da će azijski i evropski partneri uspeti u pregovorima sa Rusijom. Mi ćemo potpisati sve i poslati SAD da odobre”, rekao je Vučić.
Nakon što su Rusi zatražili produžetak licence za rad, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su iz Vašingtona prvi put jasno saopštili da žele kompletnu promenu vlasništva ruskih akcionara.
“Zahtevaju izlazak ruskog vlasništva iz kompanije NIS, s tim da ne sme biti skrivanja iza toga ili ruskih saradnika Gasproma ili ruske vlade”, navela je ministarka.
Za razliku od Aleksandra Vučića, predstavnici Gasproma na tu temu zvanično se nisu oglasili. Ipak, u poslovnim krugovima se spekuliše sa kim pregovaraju, a stigle su i prve naznake da se nešto po tom pitanju radi.
Tako je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio da bi naftna kompanija iz njegove zemlje mogla da preuzme deo Naftne industrije Srbije.
„U Srbiji su Rusi većinski vlasnik naftne kompanije i oni su pod sankcijama, tako da i Srbi moraju nešto da urade. Teoretski, MOL bi mogao da igra ulogu u tome, jer je jedna od najjačih energetskih kompanija u regionu“, rekao je Sijarto u emisiji „Vreme istine“, prenosi RIA Novosti.
Spekuliš se da se pregovara i sa firmom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Reč je o kompaniji ADNOC iz Abu Dabija, državnom gigantu, koje se bavi proizvodnjom nafte i gasa i drugih energenata. Ova kompanija i ranije je imala želju da proširi svoj biznis na Evropu, naročito kada je EU zabranila uvoz sirove nafte i derivata iz Rusije.
Zainteresovani Hrvati, spekuliše se o firmama iz Omana i Grčke
Udeo u NIS-u spremni su da kupe i Hrvati. Tako je tamošnji ministar privrede Ante Šušnjar izjavio da sankcije protiv srpske nacionalne kompanije pogađaju Srbiju, ali i hrvatski JANAF, te da bi ta kompanija mogla da kupi 20, odnosno 25 odsto udela u NIS-u.
“JANAF i NIS su u poslovnoj simbiozi već preko 40 godina, koja je do sada jako dobro funkcionisala i mislim da to treba tako i nastaviti. Što se tiče pretenzija na maloprodajno tržište, JANAF to nikada nije imao niti će imati. Isključivo smo zainteresovani za održanje poslovanja rafinerije u Pančevu, za zaštitu svojih poslovnih interesa, osnovne delatnosti kojom se bavi, a to je transport nafte”, rekao je Šušnjar u oktobru, ali nema nikakvih potvrda da je do bilo kakvih razgovora sa hrvatskom stranom došlo.
Nova ekonomija ranije je objavila da je prema nezvaničnim saznanjima zainteresovana i naftna kompanija Oman oil, koja ima manjinski udeo u mađarskom MOL-u, a u medijima se pominjao i grčki Helenik enerdži. Srpske vlasti prenele su Rusima da je ova grčka kompanija zainteresovana za kupovinu dela akcija ili većinskog udela u NIS-u. Rusi, međutim, za to navodno nisu bili zainteresovani, zbog vlasništva Helenik enerdžija.
Kako piše Nova ekonomija, oko 45 odsto vlasništva, naime, ima kompanija POIX Investments, čiji je vlasnik Spiros Lacis, grčki milijarder, zapravo, drugi najbogatiji Grk. Jedan od razloga zbog kog Rusi nisu bili zainteresovani jeste bliskost ove firme sa Britancima. Naime, Lacis je lični prijatelj kralja Čarlsa, a ta porodica je donirala sredstva britanskoj Konzervativnoj partiji.
Pravo preče kupovine ima ipak država Srbija kao suvlasnik NIS-a, ali čini se da vlasti u Beogradu nisu zainteresovane za to, osim ako ne bude druge opcije. Nije poznato ni za koliko su Rusi spremni da prodaju svoj udeo i da li će biti moguće postići dogovor oko cene.
