Srbija danas količinski ima tri puta više zlata u odnosu na 2012. godinu, kada je imala manje od 15 tona.
Vrednost zlatnih rezervi je od tada porasla sa 0,6 milijardi evra na 3,5 milijardi evra.
Srbija trenutno ima najviše zlata u regionu, a u poslednjih 12 godina je višestruko uvećala zlatne rezerve. Narodna banka Srbije raspolaže sa rekordnom količinom od 47,1 tonom zlata, ukupne vrednosti oko 3,5 milijardi evra, što čini 12,3 odsto ukupnih deviznih rezervi.
Količinski, Srbija danas ima tri puta više zlata u odnosu na 2012. godinu, kada je imala manje od 15 tona, odnosno skoro šest puta više u vrednosti ovog plemenitog metala, jer se ona povećala sa 0,6 milijardi evra na 3,5 milijardi evra, koliko trenutno vrede zlatne rezerve Srbije.
„NBS je u prethodnih pet godina na međunarodnom tržištu preko Banke za međunarodna poravnanja ukupno kupila 17 tona zlata. Devet tona zlata kupljeno je 2019. godine, dok su 2020. godine kupljene tri tone zlata, a sredinom 2024. kupljeno je pet tona zlata. NBS redovno kupuje zlatne poluge najvišeg kvaliteta i finoće i na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper, od koje ima prioritetno pravo otkupa“, rekli su za RT Balkan iz Narodne banke Srbije.
Gde Srbija čuva zlatne rezerve?
Oni navode da je od početka godine NBS od kineske kompanije kupila rekordne 2,2 tone zlata, a od 2012. godine je iz domaće proizvodnje ukupno kupljeno oko 15,7 tona zlata, što znači da je trećina ukupnih zlatnih rezervi poreklom iz Srbije.
„Najveći deo rezervi zlata čuva se u trezorima NBS, dok je pet tona zlata iz ovogodišnje kupovine na međunarodnom tržištu još u inostranstvu. Sredinom 2021. NBS je u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata drugih centralnih banaka – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva. Vraćanjem zlata u matičnu zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da umanji troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku“, objasnili su iz Narodne banke.
Oni napominju da se zlato centralnih banaka, koje se nalazi u inostranstvu, uobičajeno nalazi u trezorima velikih centralnih banaka, poput Banke Engleske, Banke Francuske, Američkih federalnih rezervi, Nacionalne banke Švajcarske.
„Što se tiče repatrijacije tog zlata generalno, ona zavisi od konkretne odluke svake centralne banke, u pogledu transporta, osiguranja, obezbeđenja, korišćenja različitih posrednika i špeditera, kao i lokacije gde se to zlato nalazi. Kada je reč o zlatu koje je NBS dopremila u svoje trezore, to je obavljeno na jedan od načina koji je ustaljen na tržištu, u saradnji sa Bankom za međunarodna poravnanja, vodeći računa o specifičnostima transporta, osiguranja i drugim okolnostima“, objašnjavaju u NBS.
Spas u periodima krize
Zlato u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize.
Centralne banke bogatih zemalja sve više daju prednost zlatu u odnosu na američki dolar, prateći tako ekonomije u razvoju, koje su posle globalne finansijske krize 2008. bile glavni kupci. Potražnja za zlatom, do koje dolazi uprkos naglom porastu cene žutog metala, posledica je pokušaja centralnih banaka da preusmere svoja ulaganja u alternativne valute i sredstva, naročito nakon što su SAD upotrebile dolar kao oružje u sankcijama protiv Rusije.
Centralna banka Rusije je početkom septembra objavila da su ruske zalihe zlata dostigle novi maksimum od 188,8 milijardi dolara, a udeo poluga u međunarodnim rezervama zemlje sada premašuje 30 odsto – prvi put u skoro četvrt veka. Oni su dodali da je vrednost monetarnog zlata u međunarodnim rezervama od početka avgusta porasla za više od 9 milijardi dolara, ili 5,1 odsto.
Na 54. mestu u svetu
Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato iz jula, Srbija se nalazi na 54. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama i na 44. mestu po učešću zlata u deviznim rezervama, prema podacima za april, kada je Srbija raspolagala sa 40,9 tona zlata. Na listi se od država iz bivše SFRJ nalaze Severna Makedonija na 78. mestu (6,9 tona zlata), Slovenija na 91. mestu (3,2 tone zlata) i Bosna i Hercegovina na 98. mestu (1,5 tona zlata) po količini zlata.
Od ostalih zemalja iz regiona, Rumunija je raspolagala sa 103,6 tona zlata (10 odsto rezervi), Mađarska sa 94,5 tona (13,8 odsto rezervi) i Bugarska sa 40,9 tona (7,7 odsto rezervi).
