Podno Magliča nalazi se prava mala internacionalna zajednica, u kojoj volonteri iz čitavog sveta žive u rade u skladu sa prirodom u Magličgradu.
Jedan od njih je i Diego iz Argentine koji je od kolega već dobio nadimak Grendpa što znači deda.
Ovaj mladić prešao je pola sveta i stigao od Argentine do Srbije i sada uživa u našoj zemlji. Svoj fabrički posao zamenio volontiranjem i kaže da mu je upravo Srbija postala drugi dom.
„Radio sam četiri godine u fabrici u Argentini, ali taj posao me nije ispunjavao. Želeo sam da promenim život, da upoznam svet i da pomažem ljudima. Kada sam pronašao volentersku platformu, znao sam da je to moj put. Ovde sam već tri meseca i osećam se kao kod kuće“, kaže za RINU Diego.
Njegov nadimak „Granpa“ nastao je slučajno, ali danas ga nosi s osmehom jer, kako kaže, podseća ga da su jednostavnost i bliskost među ljudima najvažnije vrednosti.
Jedinstvena zajednica Magličgrad nastala je pre tri godine zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića koji je upravo zahvljajujući volonterima iz čitavogh sveta napravio pravu turističku atrakciju, koju posećuje sve veći broj turista.
„Suština svega je povratak prirodi i formiranje specifičnog samoodrživog naselja u kom bi živeli kao što je to bilo nekad. Podno Magliča napravljen je specifičan kamp u čijoj izgrdnji su učestvovali isključivo volonteri iz čitavog sveta koji se prijavljuju preko sajta „workaway.info“. Kada stignu u ovu dolinu vekova, oni volontiraju oko pet sati dnevno, ostalo vreme imaju da uživaju u prirodi i predelima, jer su zbog toga zapravo i došli. Mahom su to u pitanju ekološki aktivisti i ljubitelji prirode“, kaže Miloš.
Za sve posetioce obezbeženi su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta, toaleti. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju kao što su vrganji, lisičarke, koprive i po neka pastrmka.
