Ostroški monah Teofan preminuo je u ponedjeljak, a sahranjen danas, drugog dana Časnog posta, na manastirskom groblju ostroškog skita Jovan Do kod Nikšića.
Monaško opelo služio je ostroški iguman arhimandrit Sergije sa bratijom, brojnim sveštenstvom i sveštenomonaštvom mitropolije crnogorsko-primorske i eparhije budimljansko-nikšićke, uz molitveno učešće porodice Žarković, brojnog monaštva i vernog naroda.
Opraštajući se od sabrata ostroškog oca Teofana, iguman Sergije je podsjetio na riječi Gospodnje „ako ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko“.
„Evo sada kad sagledamo čoveka sa svih strana, Božijeg miljenika oca Teofana kojega je prizvao Gospod sebi u svoj zagrljaj, mi možemo i osetiti i tvrditi da je on u suštini zapravo bio jedno divno Božije dete koje je iz sebe isijavalo radost i da ničim nije mogao da nas suštinski povredi, nego uvek kad dođe donese radost i nije toga čoveka bilo koji nije u njegovom društvu osećao se nekako oradošćen. A rekli smo na početku ovog Časnog posta da je radost jedno od osnovnih svojstava onih koji veruju u Boga i da ta radost dolazi od praštanja. Samo skupljanje zlobe u svom srcu čoveka čini tužnim, neraspoloženim, teškim, napornim. Onaj koji je oslobodio sebe od zla, koji je oprostio svima sve radi Hrista, on je nosilac te radosti. Otac Teofan je nosio tu radost, tu slobodu od zla bilo kakvog organizovanog u sebi jer je verovao u Boga. Nije ni čudo što ga je Gospod pozvao juče, u prvi dan Časnog posta, jer mi znamo u manastiru, on je svaki ovaj post, svaku prvu sedmicu posta držao ne trimirje, nego do subote nije uzimao hranu. On je provodio vreme u svenoćnim molitvama i znam kad sam došao davno u ovaj sveti manastir kao poslušnik i kao onaj ko se sprema za monaški život, koliko me je radostilo što sam kad noću izađem da prošetam i da se u dvorištu pomolim u tišini, sa njegovog prozora slušao molitvu koja se neprekidno orila ili čitanje Svetog pisma“, rekao je otac Sergije.
On je sabranima ispričao još neke detanje iz monaškog života oca Teofana, koji se više od 30 godina podvizavao u ostroškoj svetinji.
„Otac Teofan je redovno odlazio kod Svetog Vasilija sa takvim poštovanjem, sa takvom skrušenošću, ljubavlju, da smo se svaki put prosto sklanjali i sami duhovno se pripremali za ozbiljniji pristup moštima Svetog Vasilija gledajući kako on to čini. Uvek bi činio metanije pred njim iako je nosio štap. Nije mu bilo teško nikada da se pokloni Svetom Vasiliju sa puno pažnje, straha i ljubavi. Po blagoslovu oca Lazara je uvek palio sveću za bratiju tamo ispred ikonostasa. On je Gospoda gledao u svakom svom činu. Mnogo je truda uložio na uređenju manastirskog imanja. Odavno zovemo ”Teofanove podzide” gde su sada vrtovi, koje su nam beskrajno dobrodošle i korisne jer ih je on svojim entuzijazmom i neverovatnom energijom koju mu je Bog darovao i organizovao da se urade. On je i ovde, sve što vidite zeleno posađeno, lepo, uređeno, raskrčeno, sve je to njegovih ruku delo. Baštu je održavao. Voleo je sve kao veliki domaćin da radi u svetinji radi Boga i svetitelja kojem služi. Ne mogu da preskočim ni ono poznato njegovo ”Oče naš”. Nije bilo bogosluženja na kojem on nije sa takvom pažnjom izgovarao, da su ga i blaženopočivši mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije hvalili kako on lepo, srdačno i sa puno vere izgovara trisveto i Oče naš i to je bio njegov prinos Gospodu“, kazao je otac Sergije.
Otac Teofan je prije dvadesetak godina dao veliki doprinos osnivanju bratstva Žarkovića, kako bi se njegovi članovi iz cijelog svijeta sabirali. Na sahrani se u ime bratstva, od monaha Teofana oprostio Dragutin Žarković.
„Otac Teofan zadužio je naše bratstvo time što je zajedno sa još nekim ljudim iz našeg bratstva koji su rasejani po balkanskim prostorima, radio na tome da oformimo udruženje bratstva Žarkovića, koje evo hvala Bogu uspešno deluje preko 20. godina. Mi redovno svake druge godine održavamo sabore. Oče Teofane, mnogo si uradio za to, bio si naš ambasador i predstavnik i promoviosao si ideju našeg druženja i bratskog života. Počivaj u miru Božijem“, poručio je Žarković.
Od oca Teofana oprostio se i njegov brat Dragutin.
„Da vam se zahvalim na ispraćaju mog brata i brata bratstva Manastira Ostroga i da se zahvalim bratstvu ostroškom koje je mnogo vodilo računa o njemu i čuvalo ga do njegove smrti“, poručio je Dragutin Žarković.
Potom su sabrani celivali odar sa zemnim ostacima oca Teofana koji su potom položeni u grob, prenosi Telegraf.
