Glumac Zoran Đorđević preminuo je u Beogradu u 79. godini života. Đorđević je od 1971. godine bio deo ansambla Beogradskog dramskog pozorišta, a na sceni je ostao i nakon penzionisanja.
Kolege iz BDP-a oprostile su se od njega ispred pozorišta u kojem je proveo gotovo celu karijeru.
Zoran je završio glumu u klasi profesora Minje Dedića na FDU, a na sceni Beogradskog dramskog prvi put se pojavio 1968. godine u predstavi „Đido“. Bio je jedan od retkih glumaca koji je čitav radni vek ostao veran istoj kući. Odrastao je na Crvenom krstu, gde je gledao prvu predstavu koja ga je zauvek vezala za teatar, i gde je kasnije zaigrao i kao profesionalac. Glumio je i u periodu nakon odlaska u penziju.
Tokom karijere ostvario je više od 70 uloga na matičnoj sceni. Publika ga pamti po naslovima kao što su „Na leđima ježa“ (igrana više od 300 puta), „Vesele žene Vindzorske“, „Dva viteza iz Verone“, „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“,“Večiti mladoženja“, „Revizor“, „Jazavac pred sudom“, „Sabirni centar“, „Besnilo“, „Psovači“ i „Кarmen“.
Često je isticao saradnju sa rediteljem Paolom Mađelijem, u predstavama poput „Večeras improvizujemo“, „Centrifugalni igrač“ i „Trinaest božijih tričarija“.
Bio je deo originalne postave „Bube u uhu“ (JDP), u kojoj je nastupao više od šest decenija.
Na filmu je ostvario više uloga, među kojima i glavnu u nemačkoj produkciji „Mikijeva balada“, nagrađivanoj širom Evrope, kao i na Кustendorfu. Na televiziji se pojavio u serijama „Diplomci“, „Beogradske priče“, „Otpisani“, „Vuk Karadžić“, „Bolji život“, „Porodično blago“ i u nagrađenoj drami „Apoteka Golubović“.
U kolektivu je važio za pouzdanog partnera na sceni, posvećenog i lojalnog saradnika, glumca koji je umeo da donese neočekivana rešenja i podigne nivo svake predstave. Bio je primer profesionalizma i umetničkog integriteta – navodi se u objavi BDP-a.
Datum komemoracije i sahrane biće naknadno saopšten.
