U Novom Sadu je danas polaganjem venaca na spomenik na Keju žrtava racije obeležena 84. godišnjica pogroma u Novosadskoj raciji kada je ubijeno više od 1.300 Novosađana, a ovogodišnji pomen služio je patrijarh srpski Porfirije.
Pomen je održan uz sasluženje vladike bačkog Irineja, mohačkog Damaskina, i osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, a jevrejsku službu držao je vrhovni rabin Isak Asiel.
Obeležavanju 84. godišnjice prisustvovali su izaslanik predsednika Republike Srbije Miloš Vučević, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Balint Juhas, ambasadori Mađarske i Izraela, kao i zamenik ambasadora Sjedinjenih Američkih Država, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin i predstavnici svih gradskih veća.
Na obeležavanju su učestvovali i horovi, kako Jevrejske opštine „Hašira“ tako i hor „Sveti Georgije“ novosadske Saborne crkve.
Patrijarh Porfirije rekao je da nema mesta gde je srpski narod živeo, a da nije stradao i da svaki grad nosi ožiljke koji o tome svedoče.
Porfirije je dodao i da su u krvavim januarskim danima 1942. godine mnogi mučeni i ubijani po Dunavu, Tisi, njivama i kućnim pragovima, kao i svuda gde je doseglo zlo okupacije.
„Mi nismo sudije, samo je Bog onaj koji sudi svima pravedno. Mi smo ovde da se opomenemo koliko zla i razaranja u svet donosi čovekovo odstupanje od Boga“, rekao je Porfirije.
Prema njegovim rečima, u Novom Sadu i naseljima Šajkaške 1942. bližnji je posmatran kao pretnja i protivnik, a to nije ono čemu uči Jevanđelje.
„Molitva i pamćenje su dug prema onima kojih nema, narod bez sećanja neprimetno klizi u ambis novih obmana. Svako stradanje živi u sećanju Božjem“, zaključio je patrijarh.
„Jedan od najstrašnijih događaja u istoriji“
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin rekao je da se danas svi zajedno u Novom Sadu sećaju jednog od najstrašnijih događaja u istoriji tog grada.
„I pored pokolja u Šajkaškoj, većina Novosađana i dalje nije mogla da zamisli da će se u ulicama njihovog grada odigrati pokolj. Nisu znali da je doneta odluka o njihovoj smrti“, rekao je Mićin.
Mićin je dodao i da je Dunav bio pod ledom i da je taj led bio linija između života i smrti.
„Na njegovoj površini ostala je krv, a nestajali životi. Međusobno uvažavanje i sigurnost doma više nisu postojali“, rekao je Mićin.
Prema njegovim rečima, uništene su brojne porodice srpske i jevrejske zajednice, a među njima su bili brojni doktori, advokati, stomatolozi, profesori i to samo zato što su njihove zajednice proglašene nepoželjnim.
„U nekoliko meseci u potpunosti su zatrte cele porodice. Surova namera pogroma bila je da se unište nacionalni stubovi našeg grada. Pred ovim mestom, gde su ljudi ubijeni bez suda, naša dužnost je da zastanemo“, naveo je Mićin.
On je rekao i da će grad nastaviti da radi na izgradnji Memorijalnog centra da bi se sačuvala imena ubijenih i da teška tišina više nikada ne bi zavladala Novim Sadom.
„Pamćenje je deo dostojanstva, ali i obaveze svih nas“, zaključio je Mićin.
Vrhovni rabin Isak Asiel rekao je da Biblija opisuje dva pokušaja da se jevrejski narod uništi i da se u svakoj generaciji nađe neko ko se diže da taj narod uništi.
„Jevreji se Boga ne odriču ni kad im dželati uzimaju život. Samo postojanje Jevreja i njegovo preživaljavanje svedoči o Božjem postojanju“, naveo je Asiel.
Venac u Dunav sa čamca položili su predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić i predstavnica jevrejske zajednice Ena Vitomirović.
Tokom racije mađarske okupacione vlasti 1942. godine u Novom Sadu i drugim mestima južne Bačke, najviše Šajkaške, ubile su hiljade građana, Srba i Jevreja.
Mađarski okupatori su počev od 4. zaključno sa 29. januarom 1942. godine, vršili hapšenja, streljanja, masovno bacanje u zaleđeni Dunav i Tisu, hiljada žitelja Južne Bačke, Novog Sada, Šajkaške, Bečeja.
Ubijeno je, koliko se zna, 3.809 osoba, od čega su 1.068 žrtava bili Jevreji. Među njima, 477 su bila deca, a 927 osobe ženskog pola.
