Posle rekordno toplih godišnjih doba 2023. i do septembra 2024. godine, pred nama je godina u kojoj će zima, proleće i jesen biti u granicama normale, s mogućnošću da proleće bude ipak malo toplije, dok će leto biti tropski toplo.
Profesor doktor Aleksandar Valjarević i meteorolog Ivan Ristić, za „Blic.rs“ su objavili su dugoročnu vremensku prognozu za 2025. godinu.
Prema trenutnim modelima prof. dr Valjarevića i Ristića, početkom januara 2025. trebalo bi da dođe do manjeg otopljenja sa maksimalnim temperaturama vazduha od šest do 10 stepeni. Otopljenje bi trajalo dva do tri dana i označilo bi promenu vremena koja dolazi.
Polarni vrtlog i hladan arktički vazduh – stiže ledena zima
„Najverovatnije da nam između 3. i 7. januara dolazi polarni vrtlog i hladan arktički vazduh. Prodor hladnog vazduha označiće početak ledene zime pošto će od Božića do Svetog Jovana biti ledenih dana. Temperature će biti ispod nule i padaće povremeno sneg. To će biti najhladniji period ove zime, a krajem januara očekujemo ponovo manje, ali umereno otopljenje“, naveo je Ristić u dugoročnoj vremenskoj prognozi.
Najhladniji period ove zime: Temperatura pada i do -20 stepeni
Otopljenje u trećoj dekadi januara bi kratko trajalo i početak do polovine februara bi trebao da bude drugi najhladniji period ove zime. Povremeno bi bilo padavina, uglavnom kiše, susnežice i snega. Temperatura bi bila oko nule, i ne mogu se isključiti ledeni dani u prvoj polovini meseca, kada su temperature tokom celog dana ispod nula stepeni.
Sneg i u aprilu?
Na početku proleća temperatura će biti viša od 20 stepeni, a april, koji je godinama bio promenjiv, kompenzovao je mnogo slabe zime i često je oko 20. aprila padao sneg. Mogao bi da prođe 2025. bez snega, ali Ristić napominje da ne bi trebalo da nas iznenadi ako sneg ipak padne u aprilu.
„Normalno je da temperature krajem aprila budu više od 20 stepeni, a mi imamo i pojavu snega i to je baš velika promena vremena. Ove godine se, inače, očekuje puno snega, pogotovo na planinama, i tamo se sneg skoro uopšte neće topiti. Na kraju zime će biti i preko metra snega na Kopaoniku i drugim planinama i sa početkom toplijeg vremena, doći će do naglog topljenja snežnog pokrivača tako da se očekuje da vodostaji reka brzo rastu, a kako nisu niski, treba upozoriti, pogotovo ako bude prolećnih jačih majskih kiša, da može doći do poplava. Mora se voditi računa pošto se u godinama sa puno snega na planinama poplave vrlo lako dešavaju“, objašnjavaju autori dugoročne vremenske prognoze.
Podsećaju da su prosečne temperature za maj – minimalna od devet do 15 stepeni, maksimalna 20-25. Dešava se da u petom mesecu temperatura bude i preko 30 stepeni. U 2025. se to ne očekuje, već se očekuje da postepeno uđemo iz proleća u leto i da bude dosta kiše.
Tri-četiri toplotna talasa i temperatura do 42 stepena
„Normale za jun su minimalna od 13 do 18 stepeni, maksimalne od 23 do 29, a kada je preko 25 stepeni – to su već letnje temperature. To će se desiti u trećoj dekadi juna i oko 25-26. juna očekujemo prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni. Kraj juna bi bio baš topao i voda će se ugrejati na preko 20 stepeni u Grčkoj i na južnom Jadranu. Očekujem da 2025. bude tri-četiri toplotna talasa, a najtopliji će biti u trećoj dekadi jula, oko 24-25. jula sa temperaturama od 41 stepen u Beogradu i 42 stepena u Srbiji„, rekao je meteorolog Ristić.
U junu se očekuju u nekoliko navrata velike količine padavina, čak 100 litara po metru kvadratnom za jedan dan, tako da može doći do poplava.
Minimalne temperature u julu su u proseku od 15 do 19 stepeni minimalne, 26 do 30 stepeni maksimalne, međutim u julu ćemo imati mnogo tropskih dana. Već od kraja juna do septembra, pratiće nas izuzetno toplo vreme sa tropskim temperaturama zbog priliva toplog vazduha iz Afrike.
A superćelijske oluje?
Ristić i Valjarević ističu da će uticaj „La Ninje“ biti još veći i zbog toga će ova zima biti hladnija, a tokom leta može biti jako toplo. Aktivni su istočni vetrovi i oni utiču da zimi bude hladnije, a leti još toplije.
„Jul je najtopliji mesec i druga dekada je najrizičnija kada su u pitanju superćelijske oluje. Očekuje se da temperature tokom leta budu visoke i mora će se brzo zagrejati. Sredinom jula temperatura morske vode će biti blizu 30 stepeni, što znači da će biti ispunjen jedan od kriterijuma za superćelijsku oluju, a to je da temperatura bude veća od 27 stepeni. Granica za nastanak uragana na okeanima je 27 stepeni, ali može da se koristi i za nastanak oluja s tim što sa superćelijsku oluju na visini vetrovi moraju da budu izraženi i da postoji smicanje vetra sa visinom. Nadamo se da se 2025. godine neće poklopiti svi uslovi za njeno nastajanje“, naveo je Ristić.
Čak i ako izostanu superćelijske oluje, meteorolog upozorava na dosta pljuskova, kiše, lokalno sa gradom, jakim olujnim vetrom, što će za mesto u kojem se dogodi biti kao superćelijska oluja jer superćelijska oluja zahvata veći region i ostavlja za sobom veliku štetu.
Stabilnije vreme bez mnogo kiše očekuje se u avgustu. Osmi mesec bi trebao da bude klasičan letnji mesec, sparan, vreo, tropski…
Prvi sneg u novembru
Septembar bi trebalo da bude opet sličnog tipa kao 2024. i već u tom mesecu se očekuju prodori sa Severnog ledenog mora, što će spustiti temperaturu. Drugim rečima, neće biti previše vruće na jesen. Zato već u novembru možemo očekivati prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale. U decembru bismo mogli imati blaža zahlađenja uz padavine i blaža otopljenjima.
Zaključuju da će jedino leto, kao prethodno, ostati toplo, ali proleće, jesen i zima neće, biće hladniji u odnosu na prethodne i sledeća godina će zato biti za nijansu hladnija.
„Zbog promene cirkulacije, primetiće se trend pada temperatura na Balkanu, koje su rasle iz godinu u godinu i dostigle su maksimum. Više nećemo biti najtoplije područje, trenutno imamo najveće negativno odstupanje u odnosu na celu Evropu. Prethodnih godina vreme su nam određivali Islandski ciklon i Afrički anticiklon, ali to je prekinuto u septembru 2024. godine. Došlo je do stvaranja jakog polarnog vrtloga i on je doneo toplije vreme polarnim oblastima, ali zato na našoj geografskoj širini zbog dominacije vetra s istoka, dosta je ciklona tokom jeseni i još uvek dolazi sa istoka, prelazi preko nas i donosi hladniji vazduh“, zaključuje meteorolog Ivan Ristić u dugoročnoj vremenskoj prognozi.
