Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pre nekoliko dana uvredio je dobar deo građana Srbije nazvavši ih „smradovima“. Studenti iz Šumadije stoga su se odlučili na neobičan korak – priupitali su AI šta im je činiti u toj situaciji.
„Znam da ima onih smradova koje zovu neka druga-treća Srbija, oni koji su kao neki intelektualci. A mi smo kao nešto seljaci. Mi smo neka druga priča srpskog naroda, ali neće pre toga da kažu da smo većinska priča srpskog naroda, ona koja voli da pjeva, koja voli Baju, je l tako? Može li jedna sa mnom“, rekao je Dodik na jednom od poslednjih mitinga u organizaciji partije na vlasti i zapevo „Ne može nam niko ništa“.
Ovo je bio povod da se studenti iz srca Srbije zapitaju da li tu možda ima i krivičnog dela i kako se zakon u Srbiji odnosi prema ovoj vrsti verbalnih uvreda.
Pa tako Krivični zakonik Srbije, član 387, kaže:
„Rasna i druga diskriminacija – Javno izazivanje mržnje i diskriminacija prema određenim grupama predstavlja krivično delo. Obaveza države: Tužilaštvo ima dužnost da pokrene postupak prema službenoj dužnosti“.
Član 344, istog Zakonika, propoveda sledeće:
Povreda ugleda Srbije – Javno izlaganje ruglu države ili njenih građana je kažnjivo. Obaveza države: Pokretanje postupka protiv Milorada Dodika zbog vređanja građana Srbije“.
Član 149, opet Zakonik:
Uvrede i klevete – Javno vređanje pojedinaca ili grupa predstavlja osnov za krivičnu prijavu. Obaveza države: Obavezno postupanje po prijavama oštećenih građana, uključujući studente“.
Prema Zakonu o strancima Srbije, član 11: „Stranom državljaninu može biti zabranjen ulazak u Srbiju ako ugrožava javni poredak“. Po članu 16 ovog zakona, „ako strani državljanin svojim postupcima narušava javni red, može mu se zabraniti boravak u zemlji“.
Prema Međunarodnom pravnom okviru, Evropska konvencija o ljudskim pravima, član 10, stav 2, kaže: „Sloboda izražavanja može biti ograničena ako ugrožava javni red i prava drugih“.
Konvencija UN o ukidanju rasne dokumentacije „zabranjuje govor mržnje koji može ugroziti sigurnost određenih grupa“.
Država Srbija, naime, može doneti odluku o zabrani njegovog dolaska na svoju teritoriju. Vlada Republike Srbije takođe može javno osuditi govor i prekinuti institucionalnu saradnju s Dodikom. Može mu i zabraniti finansijske i poslovne aktivnosti u Srbiji, blokiranjem bankovnih računa i zabranom poslovanja jer narušava javni red i vređa građanje Republike Srbije. Uz to, Narodna banka Srbije i Poreska uprava mogu pokrenuti finansijske istrage protiv njega.
Konačno, kako građani mogu da reaguju?
Najpre, podnošenjem krivičnih prijava tužilaštvu zbog govora mržnje. Zatim, slanjem zahteva Ministarstvu unutrašnjih poslova za zabranu ulaska i boravka. I na kraju, javnim pritiskom na političke predstavnike da se izjasne i ubrzaju pokretanje sankcija protiv Dodika. Država Srbija ima pravni osnov da reaguje, ali to neće učiniti bez pritiska javnosti, uz zahtev za osudu Dodikovih izjava u Narodnoj skupštini i Vladi Srbije.
Pavle Grbović, lider PSG, kaže za Nova.rs da je Milorad Dodik državljanin Republike Srbije i samim tim ne može da bude proglašen personom non grata.
„Ali to mu ne daje za pravo da kao rezident druge države glasa na lokalnim izborima u Srbiji, a još manje da vređa građane Srbije, za koga god oni glasali ili za šta god se borili. Poražavajuće je što čovek koji je svoju političku karijeru započeo na suprotnim pozicijama u odnosu na radikale, danas prednjači u radikalskom trovanju i retorici koja samo produbljuje podele i doprinosi još većim tenzijama“, primećuje Grbović.
Pravnici upućeni u ovu problematiku takođe kažu da građanin Srbije, što Dodik u ovom slučaju jeste, ne može da bude proteran, niti da mu se zabrani poslovanje.
