Prošlo je dva dana od najvećeg protesta u istoriji Srbije koji su organizovali studenti, a niko ko je prisustvovao skupu i dalje ne zna šta se to dogodilo tokom petnaestominutnog odavanja pošte nastradalima u Novom Sadu, koje je prekinuo zvučni incident, a koje je ostavilo značajne posledice na njih. Mnogi su završili u Urgentnom centru, a kod svih preovladava isti simptom – strah i duboka anksioznost.
Studenti koji blokiraju fakultete širom Srbije organizovali su u subotu veliki protest o kojem će se dugo pričati. Ne samo zbog toga što je to bio najveći skup ikada u istoriji Srbije, nego i zbog toga što je miran i nenasilan skup akademaca i građana prekinuo zvučni incident, za koji ni dva dana posle protesta nema pravog objašnjenja.
Mnogi navode da je u pitanju zvučni top, međutim predstavnici vlasti oštro negiraju da je to oružje upotrebljeno u razbijanju demonstracija.
Međutim, „to oružje“, kakvo god da je, izazvalo je brojne negativne efektne kod prisutnih.
Jelena Berbić i njen suprug otišli su na protest, kako bi studentima koji se duže od četiri meseca bore za ispunjenje zahteva, pružili podršku.
Kako Jelena priča za Nova.rs, sve je bilo mirno i uobičajeno, kao i tokom ranijih protesta, sve dok iznenada petnaestominutnu tišinu nije prekinulo „nešto“ zbog čega je u tom momentu nastao stampedo.
„Suprug i ja smo bili kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta sa prijateljima. Pokušali smo da dođemo do Slavije, međutim nismo uspeli jer je bila velika koncentracija ljudi. Tu smo se našli u tom trenutku kada je bio pomen žrtvama u 19 časova. Tačno smo bili na ulici do trotoara, ispod Maksija na Cvetnom trgu. Sve je bilo u redu, tišina je trajala do 19:11 minuta pošto sam baš pogledala koliko je sati i odjednom – huk. Ogroman huk koji dolazi iza naših leđa, iz pravca Beograđanke, ne mogu da vam objasnim“, priča naša sagovornica.
„Kao da krdo konja ide ka nama“
Jelena dodaje da je subjektivni osećaj i njen i suprugov kao da je ka njima krenulo krdo konja.
„Mislili smo da je gotovo, kraj sveta, pobiće nas sve. Armagedon, kraj sveta. Suprug se bacio na mene da me zaštiti, svi su ljudi poleteli sa strane, mi smo se popeli na stepenice. Bilo je jezivo. Tako je bilo jezivo, taj zvuk… Ne mogu da vam opišem, nikada ranije to nisam doživela“, ispričala je Jelena
.
Jelena kaže da ni ona ni njen suprug, na svu sreću, nemaju nikakvih posledica zbog „zvučnog incidenta“ koji ih je zadesio, ali je pročitala i čula da su građani imali različite simptome, a jedno je svima isto – stres.
„Mi nemamo nikakvih oštećenja, osim straha. Evo, ja sam pod utiskom već dva dana i ne mogu da dođem k sebi. Kad pogledam snimke na društvenim mrežama, naježim se. Jedini osećaj mi je neka tuga, verujte. Bilo je grozno. Zvuk je dopirao iznad nas, znam da sam se uhvatila za glavu da se pokrijem, kao da će nešto pasti na mene. Mislim da smo mi bili na kraju tog zvučnog talasa, jer su ljudi kod Beograđanke više osetili“, priča ona.
Priseća se da su pored njih bile dve devojke koje su se tresle sve vreme.
„Vrištali su svi, a sećam se neke dve devojke koje su bile pored nas, plakale su, tražile su lek za smirenje. Užas. Nije to dugo trajalo, zato smo svi bili začuđeni šta se to dogodilo, jer niko nije imao pojma. Ubrzo smo i krenuli, to je verovatno i bio cilj, da se narod rastera. I sad niko ništa ne priznaje, sramota. A osećaj je bio grozan, kao da je smak sveta“, priča ona
Jeziv zvuk
I Žikica Babović doživeo je sličan osećaj kao i Jelena i njen suprug.
Kako kaže za Nova.rs, pred kraj tišine začuo se jeziv zvuk, nešto nalik vozilu koje velikom brzinom prolazi kroz masu.
„Ljudi su se instiktivno sklonili s ulice, sve je trajalo nekoliko sekundi, pred očima nestvarna scena. Film da se snimao morali bi bar 10 puta da ponove tu scenu stampeda koji je nastao, ali je srećom brzo i stao. Narednih 20 minuta niko bukvalno nije znao šta se desilo, niti od koga ili čega su tačno pokušali da se zaštite“, priča Žikica.
Ljudi su, dodaje, ostali pribrani, a stampedo je brzo stao.
„I odmah su pomogli onima koji su pali da se podignu i da se izbegnu ozbiljnije povrede“, svedoči Žikica.
Valentina Simić i njena sestra Katarina takođe su bile učesnice masovnog protesta u Beogradu, a ono što su doživele, kako kažu, ne bi poželele ni najgorem neprijatelju.
„Seka i ja smo stajale baš kod Beograđanke i u tom momentu kada se desilo to nešto, mislile smo da zgrada pada na nas. U trenutku sam nas zamislila zatrpane ispod blokova i samo sam razmišljala, ako nam se nešto desi, kako ćemo da se javimo roditeljima, pošto on žive u selu kod Užica. Ko će im javiti da su im deca mrtva?“, priča uzrujano naša sagovornica.
Dodaje da su svi oko njih počeli da vrište i da se osvrću oko sebe. Pokušavali su da pronađu odakle dolazi napad.
„Kada sam shvatila da ne pada zgrada, i ja sam se okretala i tražila te ljude, oružje, ne znam ni ja sama šta sam tražila jer i dalje ne znam šta se to dogodilo. Seka i ja smo nakon toga otišle u dom kod drugarice. Nismo više mogle da ostanemo, nismo se osećale bezbedno“.
Jedna povraća, drugoj opada kosa
Na obe se, nažalost, izrazio ovaj nemili događaj. Valentina već dva dana povraća, a lekari kažu da nije stomačni virus, te je je „možda pojela nešto što joj ne odgovara“. Ali su dodali da može biti i od stresa.
„Znam da je od stresa jer ja non-stop mislim o tome. Samo mi se vrti po glavi kako je moglo da strada milion duša i kako je to neko mogao da uradi svom narodu. Mojoj seki je opao veći deo kose i ona je sve ovo jako teško podnela. Baš je loše. Ne znam šta bih vam rekla, kad i dalje nemamo nikakve informacije šta se tačno dogodilo“, ispričala je Valentina.
