Živeti dvadeset godina u inostranstvu i potom se vratiti u domovinu nije lako, ali je moguće. Iskustvo deli Stefan Bogdanović iz Smedereva, povratnik iz Italije, koji je nakon školovanja odlučio da se vrati u Srbiju, piše Srpskiugao.
„Priznajem, nije bilo lako“, kaže Stefan, „ali danas, posle skoro deset godina u Srbiji, ne bih želeo da ponovo odem.“ U malom italijanskom selu, njegova porodica bila je jedina srpska porodica, i na početku nisu bili lepo viđeni zbog toga što su stranci. Ljudi su govorili razne stvari, ali Stefan danas sa ponosom prolazi tim mestom, pokazujući da radom i trudom nisu ono što su mislili o njima. Nikada nije osećao stid što je Srbin, naprotiv, uvek je branio svoj identitet.
Seća se časa istorije u osmom razredu, kada je učiteljica govorila da je najveći sukob dvadesetog veka počeo zato što je Srbin ubio austrougarskog plemića. „Kao da smo mi Srbi krivi za sve te žrtve i razaranja“, kaže Stefan. „Stidljivo sam digao ruku i objasnio ono što mi je otac već pričao o pravim uzrocima sukoba.“ Na kraju se učiteljica zahvalila, a taj trenutak učinio ga je ponosnim jer je branio svoje ideale, iako je u knjizi pisalo drugačije.
Roditelji su mu oduvek govorili da, ako se ukaže šansa, treba da se vrati u Srbiju. Stefan objašnjava da se 2015. ta šansa pojavila, i odlučio je da ostane u Beogradu i upiše fakultet, dok su se roditelji i sestre vratili za Italiju. Iako je početak bio izazovan, brzo je pronašao prijatelje, sa kojima se i dan danas viđa i posećuje. Najveća prepreka bila mu je snalaženje u birokratiji, ali je u tim trenucima osetio koliko ljudi žele da pomognu kada vide nekoga u nevolji. Ova iskustva pokazala su mu koliko je važna zajednica i podrška prijatelja u novoj sredini.
Kasnije mu se pridružila devojka iz Češke, koja je danas njegova supruga, sa kojom ima sina i ćerku. Upoređujući život u Italiji i Srbiji, Stefan priznaje da su plate u Italiji veće, ali da su i troškovi života gotovo duplo veći nego u Srbiji, pa nijedan novac ne bi mogao da ga natera da napusti domovinu. Želi da njegova deca odrastaju u zdravoj sredini, gde se neguju porodica, prijateljstvo i prave vrednosti.
To iskustvo ga je, kaže, dodatno učvrstilo u odluci da ostane u Srbiji. Veruje da čovek ne sme da izgubi osećaj dostojanstva i pripadnosti, ma koliko finansijska sigurnost delovala primamljivo. „Koliko god zapadne zemlje mislile da smo zaostali, nekadašnji istočni blok je i dalje mentalno zdrav, dok zapad truli“, zaključuje Stefan.
