Vernici Srpske Pravoslavne crkve danas obeležavaju krsnu slavu posvećenu Prepodobnom Kirijaku Otšelniku u narodu čuvenu kao Miholjdan.
Kirijak Otšelnik je rođen 448.godine u Korintu. Sa 18 godina odlazi u Jerusalim u manastir Svetog Jevtimija gde se zamonašio. U jednom trenutku donosi odluku, da se iz verskih razloga duhovno i materijalno odvoji od sveta i počne osamljenički život u pustinji.
Sveti Kirijak je skoro ceo svoj život proveo u pustinji hraneći se samo sirovim zeljem.
Moćni iscelitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih ceo život proveo je bežeći od ljudske slave. Upokojio se u 109. godini života.
Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan i ovaj svetac smatra se zaštitnikom moreplovaca.
Po narodnom verovanju na Miholjdan se ne rade kućni poslovi, ali valja završavati sve poslove van kuće, koji ne mogu da čekaju zimu.
Prema narodnim običajima i verovanjima, posle ovog sveca nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela. Na današnji dan smenjuju se leto i jesen, pa su oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati kao Miholjsko leto.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan, 12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po staro-julijanskom, katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se „zabranjuje ovo ili ono“, narod kaže da na današnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati…
