Višemesečne blokade fakulteta i dalje traju, a pitanje nadoknade nastave postaje ključno.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je početkom meseca da je na osnovu školskog kalendara, 17. mart „dan D“ kada je reč o mogućnosti da ova akademska godina ne bude izgubljena. Fakulteti sada razmatraju različite modele nadoknade, profesori upozoravaju da klasična nastava više nije moguća u predviđenom vremenskom okviru.
Dodatno, kada će se sa nadoknadama početi zavisi od toga koliko će potrajati studentske blokade.
Šta se dešava sa akademskom godinom nakon 17. marta?
Iako je 17. mart više puta označavan kao „Dan D“ za akademsku godinu, on je, kako se na prvi pogled čini, prošao bez konkretnih promena. Ipak, prodekani i dekani fakulteta Beogradskog univerziteta saglasni su da dragoceno vreme za nadoknadu propuštenog prolazi.
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta govorio je o tome šta aktuelna situacija na fakultetima može da znači za akademsku godinu, i zašto se 17. mart spominjao kao „Dan D“ za akademsku godinu.
„Akademska godina za sada nije ugrožena, 17. marta nije bio „Dan D“. Fakulteti imaju svoje planove nadoknade, i u principu fakulteti su održali sastanke svih prodekana za nastavu i prorektora za nastavu na kojima su analizirani planovi nadoknade„, kaže Roglić.
Stojanović: „Postoji šansa da se akademska godina nadoknadi“
Žaklina Stojanović, dekanka Ekonomskog fakulteta, takođe je prokomentarisala 17. mart kao poslednji trenutak da se nastava na fakultetima pokrene i akademska godina ne bude izgubljena.
„Ja kao profesor prosto ne želim da pričamo o toj temi da akademska godina bude izgubljena. Još uvek mislim da postoji šansa da se akademska godina nadoknadi po nekom režimu koji podrazumeva intenzivnu nadoknadu. Dakle, mi imamo obavezu da imamo 6 ispitnih rokova i tih 6 ispitnih rokova će biti“, rekla je ona..
Ona je prokomentarisala trenutno stanje akademske godine.
„U ovom trenutku mogu odgovorno da kažem da još uvek nije ugrožena akademska godina, ali je ugrožen letnji raspust koji više ne postoji. Sada sve nadalje podrazumeva intenzivan rad u nastavnom procesu da bi se nadoknadilo ono što je izgubljeno, i da bi se polagali ispiti u zakonom definisanim okvirima“. navodi Stojanović.
Akademska godina propala samo jednom
Kako je objasnila, akademska godina u Srbiji propala je samo jednom u periodu Drugog svetskog rata 1942, 1943, 1944. godine.
„Imali smo razne okolnosti, kovid, bombardovanje… Godina nikada nije došla u tu situaciju da bude izgubljena. Pa sad ako se ove godine izgubi, to znači da je gore od Drugog svetskog rata„, kaže ona.
Nije na svakom fakultetu isto
Stojanović se osvrnula i na to da na sastancima prodekana za nastavu svaki fakultet izlaže situaciju u kojoj se nalazi i plan nadoknade aktivnosti.
„Tu se sada spekuliše sa različitim datumima jer su različiti uslovi rada na različitim fakultetima. Aktivnosti i programi na fakultetima su različiti. Negde će se završiti nešto pre ili nešto kasnije. Po pravilu semestar traje 15 nedelja, međutim neki fakulteti realizuju 14 nedelja plus jedna nedelja koja je kolokvijumska, koja se odvija vikendom“, kaže nam ona.
Takođe je prokomentarisala zahtev 230 studenata Pravnog fakulteta da se nastava nadoknadi onlajn.
„Onlajn nastava može biti jedna od opcija, nisam sigurna kako će Pravni fakultet na to reagovati. U okolnostima koji nisu regularne, onlajn nastava se pokazala kao način na koji možemo da izađemo u susret studentima tokom kovida“, kaže ona.
Da nije na svim fakultetima isto, rekla je ranije i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
„Nije u svim visokoškolskim obrazovnim ustanovama ista situacija. Neke rade. Radi Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, kao i Agronomski fakultet u Čačku, recimo“, rekla je Đukić Dejanović komentarišući dopis od ministarstva u kojima se od Fakulteta Ministarstvo prosvete traži od fakulteta da obaveste da li se izvode predavanja i ispiti.
Savić: „Moguća samo kombinovana nastava“
Dušan Savić, prodekan za osnovne akademske studije Fakulteta organizacionih nauka, izjavio je da „po standardnom modelu nastavu nije moguće realizovati“.
„Klasična nastava na fakultetu nije moguća bez produžetka školske godine. Nastava po klasičnom modelu ne može se realizovati. Takođe, za završetak zimskog semestra na FON-u je potrebno 3 nedelje. Zbog toga je nastavu moguće realizovati samo po kombinovanom modelu. Kombinovani model omogućava da se u jednom danu, po svakoj godini, realizuje kompletno nastava za dva predmeta (predavanja i vežbe)“, rekao je on.
Kako navodi, prema jednom od kreiranih planova, ukoliko nastava na osnovnim akademskim studijama počne „7. aprila, a nastavu je kompletno moguće realizovati do nedelje 28. septembra kada je u pitanju FON“.
Sve zavisi od jedne stvari
Stojanović je govorila i kako će nastava biti nadoknađenja na ovom fakultetu
„Na Ekonomskom fakultetu verovatno će biti hibridni model taj koji može da eventualno pomogne da se brže prođe kroz tih 15 nedelja sa časovima. Sigurno se razmatraju i vikendi, nema nikakvog prostora za letnji raspust, da će biti vezani ispitni rokovi sa recimo dva meseca sa po četiri termina za svaki ispit, to je nešto što je kod nas na fakultetu opcija o kojoj pričamo, jer jednostavno morate sada sve da smestite do kraja godine kako valja“, kaže dekanka Ekonomskog fakulteta.
Kako je naglasila, da li će nastave biti zavisi od toga da li će imati kome da predaju.
„Opet sve zavisi od toga da li ćemo imati studente u učionicama. Mi možemo sve ovo da donesemo kao odluku, a da studenti dalje nastave blokade, onda prosto ne znam šta dalje raditi„, upozorila je ona.
Kontroliše se učinak i zarade profesora
Većina profesora fakulteta nije dobila drugi deo februarske plate, kao što su predstavnici države i najavili. Iz resornog ministarstva ranije su rekli da će nadležne inspekcije kontrolisati da li su zarade u visokoškolskim ustanovama isplaćivane u skladu sa učinkom.
Neisplaćeni drugi deo februarskih plata zaposlenima na fakultetima, prokomentarisao je i dekan Hemijskog fakulteta Beogradskog univerziteta i ocenio kako bi to moglo da utiče na nadoknadu nastave.
„S obzirom na to da je nama uskraćena plata, mi nemamo nikakvu obavezu da radimo nadoknadu nastave. Ukoliko nam država to plati kao prekovremeni rad, koji se računa sa 126 procenata, mi možemo da pričamo o nadoknadi nastave“, napominje on.
Uprkos tome, kako kaže, fakulteti će i dalje nastaviti da rade na planovima nadoknade.
„U svakom slučaju fakulteti i dalje nastavljaju da rade na planovima nadoknade do daljnjeg. Ti planovi se ažuriraju na nedeljnom odnosno dvonedeljnom nivou. Ono što je sigurno, to je da fakulteti rade svoj posao i bave se realizacijom godine koliko je to u njihovoj moći“, zaključio je on.
