Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je u Palati Srbije predstavio novi paket ekonomskih mera za poboljšanje živnotnog standarda građana. Ovaj program obuhvata snižene kamatne stope i ograničavanja marži najvećih trgovinskih lanaca za 3.000 proizvoda. Pitali smo veštačku inteligenciju o ovim merama, a odogovor je da je u pitanju trik vlasti da kupi vreme i mir na ulicama.
Aleksandar Vučić, pred mnogobrojnim kamerama, sa tablom ispred sebe i korpama punim namirnica održao konferenciju u kojoj je najavio nove ekonomske mere koje će raditi na suzbijanju visokih cena u marketima, koji muče većinu građana Srbije. Vučić je najavio da će ove mere povećati svukupnu potrošnju i da one znače, običnim ljudima, siromašnijim građanima.
Baš zbog toga, pitali smo veštačku inteligenciju (AI) da nam pojasni nove ekonomske mere koje je vlast u prethodnom periodu toliko najavljivala, a odogovor i nije baš na dobrobit građana Srbije.
„Za trgovce će važiti ograničenje marži na 20%, što zvuči kao „jeftinija hrana za sve“. Međutim, u praksi to znači da će velike kompanije izgubiti deo profita i pokušati da ga nadoknade na druge načine – skupljim premium proizvodima, manjim akcijama ili pritiskom na domaće proizvođače. Tako dolazimo do toga da roba možda neće pojeftiniti, već će samo biti manje izbora i lošijeg kvaliteta“, objašnjeno je.
Kako je navedeno, za banke će važiti ograničenje kamata na 7,5%, što je na prvi pogled – sjajna vest, u stvarnosti – banke će reagovati tako što će uvoditi nove naknade, dodatne usluge ili prosto odbijati rizične klijente. Krediti će na papiru biti jeftiniji, ali u praksi teže dostupni.
„Suštinski, ovo nije ekonomska politika, nego kratkoročna predstava za javnost. Nema ozbiljne strategije kako da se obuzda inflacija, podigne proizvodnja ili rastereti privreda. Umesto toga, građanima se servira priča da ih vlast „štiti od pohlepnih trgovaca i banaka“, dok se pravi razlog krije u strahu od nezadovoljstva i gubitka kontrole“, pojasnila je veštačka inteligencija nove mere.
U svom zaključku navodi se da, kratkoročno, možda će neko osetiti olakšanje – kupiće hleb ili ulje za nekoliko dinara manje, ali dugoročno, posledica ovakvih poteza biće manja ulaganja, veći rizik od nestašica i još skuplje „sporedne“ usluge koje će banke i trgovci naplatiti.
Ukratko: mere su stvarne po formi, ali populističke po sadržaju i motivima. One nisu rešenje problema, već privremeni trik vlasti da kupi vreme i mir na ulicama.
