Već gotovo dva meseca centar Beograda liči na vašar. Samo nekoliko metara od zgrade najvažnije institucije u zemlji – Skupštine, postavljeni su šatori, a Pionirski park preplavljen je smećem. U želji da uguši studentsku i građansku pobunu, vlast je dovukla u gradsko jezgro sumnjive tipove sa fantomkama, „studente koji žele da uče“, građane kojima se dele dnevnice, funkcionere stranke.
Nepunih deset dana pre početka studentskog protesta u Beogradu 15. marta, za koji se veruje da je najveći u našoj novijoj istoriji, u Pionirski park ispred Predsedništva Srbije stigli su šatori, pokretni toaleti, režimski mediji i „studenti koji žele da uče“.
Na ovo su danima ranije upozoravali pojedini opozicioni političari.
Od tada su prošla gotovo dva meseca. Iz Pionirskog parka stizali su prizori za koje nikada ne biste pomislili da su nastali u srcu jedne evropske prestonice.
Kamp ispred Predsedništva sve se više širio, zauzimajući najpre plato Skupštine Beograda. U danu velikog studentskog protesta oko „studenata koji žele da uče“ postavljen je živi zid napravljen od traktora, a koji su noć pre dovezeni u Beograd. Za policiju to nije bilo ništa neuobičajeno. Danima je više pripadnika MUP-a obezbeđivalo ovaj prostor, iako su u javnosti objavljivane fotografije maskiranih muškaraca koje su predvodili visoki fukcioneri SNS. Na jednoj fotografiji primećen je kum predsednika Srbije Petar Panića Pana, a pod maskom se, po svemu sudeći, krio i direktor PIO fonda Relja Ognjenović.
Studente u parku, kojih je tamo najmanje bilo, posećivali su i lokalni funkcioneri SNS, koji bi po povratku u svoja mesta, dobijali „dobrodošlicu“ jajima, flašama, vodom…
I taman kad smo pomislili da je igra uzurpiranja centra glavnog grada Srbije zavšena, širenje kampa se nastavilo.
Kao odgovor na veliki studentski protest. predsednik Srbije Aleksandar Vučić organizovao je trodnevni skup u Beogradu. Ubrzo su nasred Bulevara kralja Aleksandra osvanuli beli šatori, postavljeni su frižideri, zamrzivači, miris roštilja i ćumura se danima širio…
Ni ovog puta nije moglo da prođe bez SNS lojalista, pa je tako objavljen snimak kako tokom prvomajskog protesta sportista Vlada Mandić šutira studente, a na jednom snimku se vidi i kako mahom starijim osobama dele dnevnice iza zgrade Glavne Pošte.
Komentarićući SNS uzurpiranje centra Beograda, predsednica gradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović kaže za Novu da je to odgovor Vučića, ali i gradonačelnika Aleksandra Šapića na to što ih Beograd neće.
„Odgovor Vučića i Šapića na to što ih Beograd neće jeste Čacilend-kriminalni reality kojim su opasali svoje kancelarije i napunili ga kriminalcima i stranačkim batinašima, opštinskim funkcionerima, plaćenicima, naoružanim čekićima koji non stop napadaju građane. Tako je najomraženiji dvojac u Beogradu i konačno priznao da mrzi Beograđane i naš grad. Da se prošire iz Pionirskog parka odlučili su pre skupa povodom osnivanja novog pokreta koji je umesto tri dana trajao tri sata, na kome su doživeli debakl, a sa koga su ljudi bežali dok je Vučić govorio“, kaže Popović.
Dodaje da su svi oni raspoređeni u šatorima sa oznakama, svakodnevno im se donose obroci i piće, a svedočili smo i požaru u blizini plinskih boca.
„Ova naseobina neodoljivo podseća na paravojni kamp u rasulu. Jedini zadatak ovoj organizovanoj grupi za nasilje je da maltretiraju građane koji tu prolaze. Kako to izgleda smo videli juče kada je nekadašnji rukometaš, a danas specijalac za krađu izbora koga su hapsili dva puta, Vlada Mandić, predvodio grupu koja je napadala ratne veterane. Pre toga napadnut je novinar Insajdera Stefan Miljuš, a ljudi koji žive u tom delu grada se žale na svakodnevne uvrede i prozivke koje dolaze od stanovnika ovog kampa zla“, kaže sagovornica Nove.
Podcrtava da niko ne zna do kada će ovo maltretiranje, kako kaže, u režiji Aleksandra Vučića trajati.
„Izgleda da stanovnici Ćacilenda imaju nalog da stoje tu dok Vučić ne ispuni zahteve koje je sam sebi postavio, što dokazuje ne samo koliko je on lud nego koliko je to njegovo ludilo opasno“, poručuje Popović.
