Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon kaže da od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih prištinskih institucija primetno povećanje napada na srpski narod.
Gujon je u intervjuu “Politici“ rekao da je sve to deo napora vlasti iz Prištine i Kurtijevog ekstremnog pokreta Samoopredeljenje da mobiliše svoje biračko telo pred predstojeće izbore i da, kao alternativu neuspešnoj ekonomskoj politici i nedostatku konkretnih rešenja za poboljšanje života naroda, ponude politiku ekstremizma, nacionalizma i mržnje prema srpskom narodu.
Kako kaže, u prilog tome govori i sramna i nezakonita odluka da se predstavnicima Srpske liste zabrani prisustvo na sednici tzv. skupštine Kosova, odnosno njihovo karakterisanje kao terorističke i kriminalne grupe.
“Približavanje datuma izbora u južnoj srpskoj pokrajini svakim danom podstiče Kurtijev ekstremistički režim da svoju ideju o etnički čistom Kosmetu sprovede do kraja, a o uslovima života u kojima se trenutno nalazi srpski narod na KiM dovoljno govori činjenica da je u samo prethodne dve godine 14 odsto Srba napustilo sever Kosmeta“, naveo je Gujon i dodao da je od početka godine zabeleženo 113 etnički motivisanih napada na Srbe.
Naveo je i da je krajem oktobra na engleskom jeziku objavljena mapa fizičkih napada na Srbe koji su izvršeni od početka godine te da je do tada evidentiran 81 fizički napad na Srbe u južnoj pokrajini, od čega su 45 napada počinili Albanci civili-ekstremisti ohrabreni zapaljivom retorikom koja dolazi od strane vlasti u Prištini, a 36 napada učinili su pripadnici tzv. kosovske policije.
Upozorio je da je sve intenzivnije jačanje i naoružavanje kosovskih bezbednosnih snaga, albanske vojne formacije čije je samo postojanje po slovu međunarodnog prava nelegalno i apsolutno nedopustivo.
“Iako međunarodna zajednica i NATO formalno ne podržavaju transformaciju KBS u vojnu formaciju, svedoci smo njihovog učešća u mirovnim misijama i vojnim vežbama. Njihovo sve veće prisustvo na severnom delu Kosmeta i prikazivanje sile pred srpskim stanovništvom stvara ambijent straha i nesigurnosti koji remete životnu svakodnevicu naroda“, naveo je Gujon.
Dodao je da ćutanje međunarodne zajednice na teror koji se sprovodi u AP KiM nije nšta novo i da ne predstavlja iznenađenje, i dodao da je najveći teror po srpsko stanovništvo u AP KiM od strane Albanaca pretrpljen nakon okončanja agresije na SRJ i dolaska međunarodnih snaga kao garanta mira i bezbednosti.
“Ipak složena geopolitička situacija u svetu primorava nas da se oslanjamo na predstavnike međunarodne zajednice, a krupne političke promene kojima danas svedočimo donose nam nadu da će međunarodna zajednica u budućnosti imati više sluha prema apelima našeg državnog rukovodstva i da će promena na terenu biti vidljiva“, rekao je Gujon.
Istakao je da se slika koju međunarodna zajednica ima prema Srbiji i srpskom narodu postepeno menja i podsetio da je list “Figaro“ nedavno priznao da je agresija na našu zemlju bila nelegalna, a da kršenje međunarodnog prava nije započeto napadom Rusije na Ukrajinu nego bombardovanjem SRJ bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Gujon smatra da sabotaža na kanalu Ibar-Lepenac, za koju je Kurti odmah optužio Beograd, a koja se desila u momentu pokušaja destabilizacije države, kao i nasilje kojem, kako kaže, svedočimo svakog dana na ulicama širom Srbije, svedoče o hibridnom ratu čija je meta naša zemlja.
Dodao je i da su brojni zapadni mediji preneli lažne optužbe o umešanosti Beograda u taj događaj, kao i da je Kancelarija na čijem je čelu odmah uputila saopštenja na engleskom, francuskom, italijanskom i drugim jezicima i potrudila se da do svetske javnosti dođe reakcija i demanti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Kurti ima jasan cilj da kroz medijsku propagandu i lažne optužbe opravda okupaciju severa Kosmeta od strane svojih nelegalnih vojnih snaga za šta ima prećutnu saglasnost brojnih važnih subjekata međunarodne zajednice. Ti medijski napadi za cilj imaju i usporavanje evropskog puta Srbije, ali i udar na predsednika Vučića na čije se samostalno i slobodarsko držanje ne gleda blagonaklono u ovom periodu trusnih geopolitičkih dešavanja“, naveo je Gujon.
Govoreći o položaju Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine, Gujon je rekao da oni dele sličnu sudbinu sa svojim sunarodnicima u AP KiM i podsetio da u četiri opštine u Federaciji BiH – Drvar, Bosansko Grahovo, Bosanski Petrovac i Glamoč, živi većinsko srpsko stanovništvo, ali da uprkos tome nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma one nisu ušle u sastav Republike Srpske što je, kako kaže, njihovo stanovništvo ostavilo u teškom položaju.
“Njihov pložaj je izuzetno težak, a sudbina mučenička jer se suočavaju sa brojnim administrativnim problemima, diskriminacijom i nasiljem. Ipak, njihovo hrabro držanje i opstanak u takvim uslovima pokazuju da srpski narod u sebi poseduje prirodnu snagu i izdržljivost za prevazilaženje svih pritisaka“, zaključio je Gujoin.
