Policijsku brutalnost na Vidovdanskom protestu osetio je i akademik Nenad Kostić koji se 28. juna zatekao u Ulici kralja Milana kada je policija prekomerno upotrebila silu. Akademik je za N1 ispričao da ga je žandarm iz kordona kod pešačkog prelaza isprskao suzavcem ili biber sprejom direktno u lice, da je zbog toga potpuno obnevideo i da su ga spasili građani koji su se tu zatekli.
Kostić je u trenutku incidenta imao transparent u rukama prikačen na štafelaju, a na kom je bila ispisana poruka „Vidov danak građanski sastanak, režimski prestanak“.
„Ovo je štafelaj u kojem uvek izlažem nove i nove sveže transparente za svaki protest. To je moj drug saborac, a od sinoć i zajednička žrtva suzavca“, kaže akademik.
Prepričava da je prisustvovao zboru na Slaviji, da je uporedio masu građana toga dana sa masom 22. decembra na istom mestu i da je ustanovio da je građana sada bilo mnogo više jer su ulice koje se ulivaju u Slaviju bile zakrčene mnogo dalje od samog Trga.
„Kada se taj nadahnjujući i rodoljubiv skup razišao, krenuo sam Ulicom kralja Milana iz radoznalosti da prisustvujem tobožnjoj književnoj večeri u Ćacilendu. Ja sam inače ranije zastajao u Ćacilendu, razgovarao sa Ćacima, onako pokroviteljski i blagonaklono, ne grdeći ih i ne kriveći. Meni interesuje mentalitet tih naših potlačenih sugrađana“, kaže Kostić.
Navodi da je, kada je došao do „Londona“, raskrsnica bila preprečena kordonom.
„Bio sam na strani kordona koju je držala Žandarmerija…Žandarmerija je iznad policije, a ispod vojske, oni su jako opasni ljudi. Stao sam ispred njih. Iza njihovih leđa, iza kordona, semafor na uglu je i dalje radio, mada je ulica bila odavno blokirana. Kad se pojavio zeleni signal, ja sam rekao: „Gospodo žandarmi, evo sad je zeleno, mi bismo hteli da prođemo“. Ništa, tajac. Sačekao sam novi ciklus. Kad se ponovo pojavilo zeleno, ja sam drugoj grupici rekao: „Gospodo žandarmi, molim vas, pitajte komandira, evo mi smo pristojni građani, idemo samo na zeleno, da li biste nas svi propustili?“ Kad sam video da su imuni na ljubaznost i na šalu, povukao sam se jedno, dva, tri reda od štitova. Oni su iz čista mira ispalili suzavac na nas. Niko u mom okruženju nije ih izazvao, niko ih nije napao. Taj napad golorukih građana na oružanu policiju zvuči groteskno“, kaže Kostić.
Naglašava da policiju niko nije napao.
„Naravno, mi smo se zateturali, povlačili unezvereno. Ja sam u tom haosu ispustio svoj dragi štafelaj na tlo. Neki građanin ga je zavitlao natrag ka kordonu, misleći da je on neka teška stvar. Ali on je vrlo lagan, od rupičastog aluminijuma je. Ja ne mogu da se odvojim od njega, meni je on kao Šarac Kraljeviću Marku, mi smo saborci. Posrćući se, privukao sam se kordonu da preuzmem svoj štafelaj. Kad sam bio ispred samih štitova, ovako skoro lice u lice sa žandarmom, on je ispalio mlaz suzavca ili nekog biber spreja iz one puške za suzavac pravo meni u lice“.
„Građani, govori vam hemičar, suzavac nije gas, nego uljasta tečnost. On se ne raziđe u vazduhu kako ljudi zamišljaju, nego ta uljasta tečnost nošena gasom prilepi se na kožu. To peče na zdravoj koži, na podlakticama. A zamislite kako peče u ustima, na očima, na licu…Obnevideo sam se teturao, a pomogli su mi neki savesni građani, koje režim zove ustaše, fašisti i dušmani“, kaže Kostić.
Seća se da je video haljinu, da je tu bila neka žena koju je držao pod ruku i još neki građanin.
„Oni su me vodili, upozoravali gde je stepenik, na šta da pazim. Ja sam tako slep, njih sledio, da me sklone od kordona. Jedan muškarac koga sam prepoznao po glasu jer nisam video ništa, ispirao mi je oči i usta. Podučavao me kako da postupam, da trepćem, da muljam tečnost kroz ustnu duplju. Onda su me uveli u jedan pasaž da me zaštite. U pasažu su me i dalje ispirali, pozvali su lekara. Hvala doktore Aleksandre Đikiću. Vi ste postupali kao novinar, na tom skupu, ali znam da ste lekar. On je došao da mi ponudi drugu pomoć, posle ove prve pomoći. Rekao sam, biće mi bolje, idite, pomažite drugima. Potom su savestni građani doveli još jednog ranjenika“, priseća se.
Kaže da je taj čovek imao oko 40 godina, da je u pitanju snažan muškarac i da je bio „razbijene kože na lobanji i sav obliven krvlju“.
„Jedna devojka iz prve pomoći ga je previla, tražio sam da pozovemo hitnu pomoć, pozvali smo hitnu pomoć koja je izostala, ja sam već mogao malo da progledam, nisam više hteo da čekam hitnu pomoć, povukao sam se kući“, kaže.
