Višegodišnja dilema „Kosovo ili Evropska unija“, koja je lebdela nad Srbijom, dobiće svoj praktični izraz sledeće nedelje, pišu mediji.
Kako navode Novosti, taj izraz biće sažet u zvaničnoj uceni Brisela – nema ništa od članstva u EU dok ne priznamo tzv. Kosovo i ne pomirimo se sa njihovim članstvom u Ujedinjenim nacijama.
Ambasadori država članica Unije usvojili su pre dva dana dopunjeni tekst zajedničke pozicije za poglavlje 35, koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u skladu sa Aneksom o njegovoj implementaciji, dogovorenog 18. marta 2023. godine u Ohridu.
To znači, navode dalje Novosti, da ovaj dokument postaje sastavni deo pregovora u okviru pregovaračkog poglavlja 35. Potvrdu su, bez diskusije, dali ambasadori na sastanku Odbora stalnih predstavnika vlada država članica EU (COREPER) i tako od Beograda praktično zatražili da se odrekne dela svoje teritorije, piše dalje taj list.
Tekst bi trebalo da bude potvrđen na zasedanju Saveta EU za spoljne poslove, najverovatnije sledeće nedelje, nakon čega će biti zvanično upućen našim vlastima kao akt pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35.
Hoće li Srbija biti stavljena pred izbor „Kosovo ili EU“, zavisiće od Saveta Evropske unije, koji donosi konačnu odluku, i to konsenzusom.
Prema nezvaničnim informacijama, Mađarska, iako je priznala tzv. Kosovo, protivi se ovakvom uslovljavanju. Glas ima i pet zemalja koje nisu priznale lažnu državu: Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija.
Prema rečima nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića, EU nema mandat Saveta bezbednosti UN za rešavanje pitanja statusa, najmanje za nametanje uslova, rokova i rešenja, kršenjem međunarodnog prava i pravno obavezujućih odluka SB.
„EU i svaka njena članica pojedinačno imaju obavezu da svojim aktima i zahtevima prema Srbiji poštuju Rezoluciju 1244 kao imperativnu, međunarodnopravnu odluku. Srbija nema obavezu da prihvata ili učestvuje u bilo kojim aktima koji nisu u skladu sa Poveljom UN 1244 ili našim Ustavom. Treba da delujemo oslonjeni na međunarodno pravo, važeće odluke i prijateljske zemlje koje predstavljaju većinu sveta“, navodi Jovanović.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predale predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU.
Tim tekstom, obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen kraj živopisnog makedonskog jezera, formalno bi postali sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU. Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela.
