Viši sud u Valjevu odredio je pritvor trojici inženjera „Krušika“ M. D. (37), D. L. (64) i D. M. (63), osumnjičenih za špijunužu, a prema nezvaničnim saznanjima uhapšeni se terete da su povjerljive informacije o oružju dostavljali firmi „ATS“ iz Sjeverne Makedonije čiji je vlasnik Šefćet Demirovski, već poznat široj javnosti. Demirovski je već privođen u Srbiji zbog kupovine dokumentacije u vezi sa proizvodnjom oružja u kompaniji „Prvi partizan“ iz Užica.
Iz istrage o navodnoj špijunaži u „Krušiku“ je u medije bliskim vlasti „procurela“ informacija da su uhapšeni inženjeri ustupali dokumentaciju firmi iz Severne Makedonije čiji je vlasnik upravo Demirovski. Kompanija „ATS“, kojom rukovodi, bavi se uglavnom proizvodnjom puščane municije, ali iz te kompanije najavljena i proizvodnja municije za minobacače…
Upravo inženjeri se terete da su dostavili informacije o proizvodnji minobacačkih mina.
Demirovski je odranije poznat istražnim organima u Srbiji i pre nekoliko godina je hapšen upravo zbog slučaja prodaje dokumentacije u vezi sa proizvodnjom oružja u kompaniji „Prvi partizan“ iz Užica. Demirovski je bio uhapšen u novembru 2019. godine zajedno sa još trojicom osumnjičenih, bivšim inženjerom u „Prvom partizanu“ B. G. kao i dvojicom zaposlenih u toj užičkoj firmi, N. I. i M. M. Dok su se oni sumnjičili za odavanje informacija, Demirovski se teretio za kupovinu istih.
„Protiv Demirovskog je naknadno odbačena krivična prijava primenom oportuniteta zbog krivičnog dela – davanje mita u obavljanju privredne delatnosti, tako što je uplatio određeni iznos u budžet Republike Srbije“, pisali su mediji ranije.
Ko su uhapšeni inženjeri?
Tužilaštvo tek treba da dokaže optužbe za špijunažu i na koji način je oslabljena moć Srbije i naneta šteta bezbednosnim, odbrambenim i vojnim interesima države. Kada je reč o privedenim inženjerima, u pitanju su ljudi koji su, prema saznanjima portala Nova.rs, radili na proizvodnji i razvoju mina za minobacače, po čemu je „Krušik“ postao poznat u svetu i što je glavni izvozni proizvod ove firme.
„Svi koji su radili ili rade u „Krušiku“ moraju da potpišu ugovor o poverljivosti i na taj način se kompanija štiti od „curenja“ informacija. Mislim da trojica uhapšenih inženjera nisu baš toliko naivni da odaju neke ključne tajne, već da je njihova uloga pre bila savetodavna u kompaniji kojoj su, navodno, davali poslovno-tehničku dokumentaciju iz „Krušika“. Osvajanje proizvodnje i sama proizvodnja mina nije tako jednostavna i iza nje stoje godine i godine rada i istrživanja, nacrt, konstrukcija, nulta seija, proba, otklanjanje eventualnih grešaka. Takođe, potrebne su posebne mašine za proizvodnju takve vrste minsko-eksplozivnih sredstava. U suštini, ono što su ti inženjeri mogli da urade je da prodaju svoje znanje i imaju savetodavnu ulogu i na taj način skrate proces osvajanja prizvodnje“, objašnjava sagovornik portala Nova.rs, koji je insistirao na anonimnosti.
Tužilaštvo tek treba da istraži da li je uopšte počinjeno neko krivično delo i da li je u pitanju međunarodna ili eventualna industrijska špijunaža.
„Ne bih mogao da spekulišem oko toga koliku štetu konkretno je aktuelni događaj naneo bezbednosnim interesima zemlje, jer kao javnost trenutno gotovo da nemamo nikakvih informacija osim da su određena lica uhapšena zbog predavanja određene dokumentacije trećim licima. Svakako mislim da se niti u jednom segmentu, bezbednosnom, vojnom ili kakvom drugom neće desiti ništa kataklizmicno jer, koliko me sećanje sluzi, „Krušik“ je imao i mnogo problematičnijih i sveukupno štetniji afera od ove“, kaže za portal Nova.rs vojni analitičar Vlade Radulović.
Po njegovim rečima, naravno da je sporno kada određene stvari činite dostupnim trećim licima i naravno da je to krivično delo.
„Ako se radi na bilo koji tajni, prikriven ili način suprotan zakonu, ali je sada na nadležnim organima da sprovedu istragu i dokažu o čemu se radi. Čak i ako je nešto intelektualna svojina pojedinca, čak i ako je pojedinac angažovan od treće strane kao konsultant ili savetnik, neprihvatljivo je da postoji nonšalantan pristup u tim odnosima jer se ipak radi o naoružanju. Međutim, nije prvi put da se tako nešto dešava kod nas, a i primer „Prvog partizana“ je još uvek svež. Ipak, bojim se da od svega na kraju ne bude ona stara dobra ‘Tresla se gora, rodio se miš’“, objašnjava Radulović i dodaje:
„Kada je reč o obaveštajnim službama, čini mi se da nema dileme da se najveći deo materijala skuplja iz otvorenih izvora. To se prosto ne krije. Kada su u pitanju neke specifične i osetljive stvari, tu obaveštajne službe imaju svoje metode i načine rada, pa verujem da bi se prikupljanjem određenih segmenata pojedinačno, na kraju mogu sklopiti neku celinu“.
