Većina kosovskih Roma danas živi širom Evrope, mnogi od njih u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj. U saradnji sa Union des Rroms de l’Ex-Yougoslavie en Diaspora (URYD) i drugim organizacijama dijaspore kosovskih Roma, Roma Antidiscrimination Network je organizovao komemorativni događaj u francuskom gradu Troyesu povodom obeležavanja 25. godišnjice proterivanja Roma s Kosova i Metohije.
Na događaju su predstavnici nevladinih organizacija govorili o raseljenosti koju su i sami doživeli. Jedan od govornika bio je Vanko-Stefan Rouda, jedan od organizatora Prvog svetskog kongresa Roma u Londonu 1971. godine, koji je podelio svoje iskustvo i istakao značaj ovog događaja.
„Etničko čišćenje 1999. godine ne samo da je bilo popraćeno značajnim nasiljem nad ljudima, već su i njihovu imovinu, posebno kuće i radnje, pljačkali i uništavali pripadnici kosovskog albanskog stanovništva. O tome niko ne govori, a mi smo bili žrtve njihovog velikog terora. Romima do danas nije vraćena imovina, a kosovska vlada potpuno ignoriše problem“, istakao je Rouda.
Nedžmedin Neziri iz URYD-a predstavio je izložbu koja vizualizuje uništavanje nekadašnjih romskih naselja na Kosovu i Metohiji.
Mahale nisu bile improvizovane kolibe ili barake, kao što možete videti na fotografijama, već normalne, često velike kuće i radnje u kojima se normalno živelo i radilo. Svega toga danas nema, što je posebno katastrofalno za Rome koji su deportovani, jer za njih tamo više nema mesta. Napominjem da bih se vrlo rado vratio u svoje rodno mesto, ali tamo više nemam ništa. Iz ovih stopa bih krenuo put Srbije, zajedno sa svojom porodicom, ali ponavljam, mi više nemamo ništa u svojoj rođenoj zemlji. Dakle, Srbija je naša jedina zemlja. Posebno ističem da bih pomogao svim srpskim državnim institucijama zato što odlično poznajem stanje na terenu, kako tih 90-ih godina, tako i danas. Ko god od njih može da me kontaktira i rado ću pomoći“, rekoa je Neziri.
Video poruka stigla je od Claudea Kahna iz Ureda visokog poverenika Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), jednog od retkih međunarodnih stručnjaka za proterivanje Roma s Kosova i Metohije. Govorio je o nasilju koje su Romi doživeli tokom rata na Kosovu, a posebno nakon toga, kada su etnički očišćeni juna 1999. godine. Spomenuo je osnivanje Posebnih komora za Kosovo u Hagu, pred kojima je nekoliko istaknutih članova OVK optuženo za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
„Među optuženima je i bivši kosovski predsednik Hašim Tači. Sve do uspostave posebnih veća, krivični progoni ratnih zločinaca kosovskih Albanaca uvek nisu uspevali ili su optuženi morali biti oslobođeni. Ključni razlog za to bio je taj što su se svedoci stalno „gubili“. Karla del Ponte, bivša glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, oštro je kritikovala ovaj problem u svojoj autobiografiji „U ime tužiteljstva“. Sada se posebna pažnja posvećuje zaštiti svedoka, ali pokušaji objavljivanja imena svedoka i dalje predstavljaju opasnost“, rekao je prisutnima u video obraćanju Claude Kahn.
Prema Claudeu Kahnu, optužnice u Hagu deo su koncepta tranzicijske pravde koji se sastoji od pet komponenti: pravo na saznanje istine; pravo na odštetu za žrtve; pravo na odgovornost počinitelja i pravo žrtava na efikasan pravni lek; pravo na memorijalizaciju, odnosno na obeležavanje i stvaranje svesti javnosti o događajima; kao i garancije neponavljanja događaja.
Kenan Emini iz Romskog centra iz Berlina održao je prezentaciju o položaju Roma prognanih s Kosova i Metohije u Nemačkoj, s posebnim naglaskom na pitanje boravišnog prava.
„Mnogi Romi koji su pobegli u Nemačku bili su često izolovani, a postupak azila često nije sproveden. Zbog statusa netolerantnosti, ljudi su godinama bili podvrgnuti zabrani rada, zahtevu prebivališta i sistemu vaučera. Mnogi nisu mogli nastaviti obrazovanje ili naći stabilan posao, a deca su često bila isključena iz školskog sistema. Neretko je i danas tako“, rekao je.
Emini je još i naglasio da je Romski centar iz Berlina u kontaktu s OHCHR-om i drugim međunarodnim institucijama u kontekstu popisa stanovništva koji se provodi na Kosovu i Metohiji.
„Popis stanovništva ne garantuje prava Roma, a prava Roma u dijaspori, koja čini više od 80 posto kosovskih Roma, su potpuno izostavljena. Institucije za ljudska prava su uznemirene i pokušavaju uticati na Kosovo, ali optimizam je i dalje veoma slab. Mi više na Kosovu i Metohiji nemamo ništa. Naša ognjišta sada pripadaju nekom drugom narodu koji nam je naneo veliku štetu“, rekao je na kraju svog izlaganja Kenan Emini.
