Nesvakidašnju situaciju koju je doživeo u vozu Vršac – Beograd, Pančevac je podelio na mrežama kao opomenu, ali i apel da ne okrećemo glavu pred sukobima koji se dešava ispred nas i koje možemo da sprečimo
Očinski nagon B.D. je naterao da odreaguje na neprijatnost koju je doživela devojka koja po godinama, kako kaže, može da mu bude ćerka, ali ne samo njemu, već nažalost i onom muškarcu koji ju je prvo verbalno napao pa čak i bacio telefon kada se umešao Pančevac.
On je na mrežama opisao šta se dogodilo u zadnjem vagonu voza Vršac – Beograd pre četiri dana.
– Voz, po mom skromnom mišljenju, odličan vid prevoza, jedina mana što nema više polazaka. Cena povratne karte Pančevo-Beograd 170 dinara. Vožnja ne traje dugo, udobnost na nivou, ljubazno osoblje tj. kondukterke i kondukteri. Vedri, ljubazni, kulturni i sa osmehom. Međutim, danas sam prisustvovao jednoj ne baš prijatnoj situaciji. U voz sam ušao na stanici Varoš, u zadnji vagon, nema gužve, sedoh preko puta neke devojke, sa desne strane vagona. Sa leve strane je sedela druga devojka od svojih 20-21 godinu, kofer ispred nje, položen, i ona izuvena oslonila stopala na isti. Ok, nema gužve, dosta slobodnih sedišta, ona priča telefonom. Na stanici „Pančevo centar“, ušlo je desetak ljudi, i neki muškarac, rekao bi čovek u četvrtoj petoj deceniji života, fino podšišan, obrijan, trenerke, uska majca da se vidi da posećuje teretanu i telefon u rukama, kažem rukama jer ga sa obe drži. Video je dva prazna mesta preko puta te devojke, i nogom odgurne kofer i sedne preko puta nje. Devojka nazuje patike, podigne kofer i kulturno kaže, „izvinjavam se“ – priča Pančevac.
Tu je sve počelo. „Okidač“ da muškarac napadne devojku bio je, kako kaže, jačina zvuka snimka koji je gledala na svom telefonu. Tada je B.D. čuo muški glas koji pretećim tonom izgovara „Utišaj to“.
– Njoj zazvoni telefon, razgovara s nekim, razgovara normalnim tonom, završava razgovor i nastavlja da gleda u telefon. Čujem neki ton sa telefona, gleda neku seriju, film, prilog, ma nije bitno, nisam obratio pažnju, možda na nemačkom. Gledam kroz prozor, vidi se Ovča, ok, idemo dalje.„Utišaj to“, muški glas, preteći, mahinalno okrenem glavu, lik preko puta nje joj se obraća. Devojka je gledala neki prilog i stavila telefon na pult ispod prozora. Ona zbunjena, pogleda ga i izgovori „molim?“, on ponovi „utišaj to“ i rukom krene da joj uzme telefon. Ona zgrabi telefon, i kulturno ga upita „gospodine, odakle Vama pravo da dirate moju svojinu?“. On zbunjen njenom reakcijom ćuti, devojka vraća telefon, nastavlja da gleda, a on ponavlja isto i obara joj telefon. Ona podiže telefon, gleda dal je oštećen, i vraća ga gde je i bio, i opet ga pita isto. On revoltiran, kao da se spremao da je napadne. Gledam i ne mogu da verujem da neko ko bi mogao imati dete svoje kao što je ta devojka, nasrće i provocira istu. Uzimam svoj ranac, ustajem, obraćam se devojci „izvinjavam se, dal bih mogao sesti pored Vas da zajedno pogledamo taj prilog?“. Sedam pored nje, i vidim osmeh na njenom licu, osmeh kao znak olakšanja. Pogledam njega na kratko, on razrogačenih očiju zbunjen i nem. Toliko sam bio potrešen, ni sam nemam pojma šta sam sa njom pričao. Zapamtio da studira pedagošku u Vršcu, da je iz grada na Ibru, da ide kući, treba da se s nekim nađe u Beogradu ko treba da je odveze. Pozdravih se s njom, poželeh joj srećan put. Izašao sam na stanici Vukov spomenik, ona je nastavila dalje, po izlasku, zamolih konduktera da ode da sedne na mesto gde sam sedeo i pripazi na to dete dok ne stigne na odredište – priča Panvečac koji je, kako kaže, čitavo popodne mislio na tu devojku i pitao se da li je bezbedno stigla kući.
– Nadam se da je izašla iz voza bez straha, da je stiglo kod svojih roditelja nasmejana. Ovo nisam izmislio, doživeo sam. Nemojte ćutati i sklanjati se kada vidite nasilje. Ja zaista tu devojku, to nečije dete, prvi put videh, sretoh, i verovatno nam se putevi više ukrstiti neće, ali, ne mogu opisati koliko je po njenom osmehu značilo to što sedoh kraj nje kada je ugrožena/zlostavljena bila. O tom liku, ne bih komentarisao. Devojko, dete, ako ikada ovo pročitaš, svako ti dobro želim, od srca – napisao je B.D. iz Pančeva.
