Hrvatska je zemlja hiljadu ostrva, a nekoliko njih se u malim oglasima prodaju za milione dolara, od kojih se običnom smrtniku vrti u glavi.
Ali privatna ostrva nisu za obične smrtnike, malo je onih koji mogu da priušte svoje ostrvo, svoj svet. Oni koji mogu, slavni i bogati, već na prvom koraku odustaju od kupovine hrvatskih ostrva. Novac, naravno, nije problem, ali nešto drugo jeste.
U Hrvatskoj je trenutno na prodaju deset ostrva. Najjeftinije je 1,5 milion evra u srednjoj Dalmaciji, a najskuplje je Ceja na Medulinskoj rivijeri, čija je cena, kako se navodi u malim oglasima Bijelo Jaje, čak 20,4 miliona evra.
Ovo nenaseljeno ostrvce površine 162.000 kvadratnih metara uglavnom je u privatnom vlasništvu porodice iz Šišana, ali i država ima svojih 60.000 kvadrata. Na njemu se nalazi ugostiteljski objekat i stara kuća od 40 kvadrata, a Ceja je nezaobilazno mesto za brojne turiste i izletnike.
Već nekoliko godina stoji u malim oglasima, iako su za njega bile zainteresovane poznate ličnosti, kraljevske porodice i bogataši svetske klase.
„Zainteresovani su ne samo za Ceju već i za druga hrvatska ostrva. Među zainteresovanima je bio i jedan emir, princeza, bila je i veoma popularna pevačica, a Berni Eklston je, kao što je poznato, želeo da kupi ostrvo… Ali svi su odustali kada vide da ne mogu ništa da urade na ostrvu, da je gradnja zabranjena jer treba da plate 20 miliona evra i onda da podignu šator na ostrvu“, rekla je Jasminka Biliškov, agent za nekretnine, koji posreduje u prodaji Ceje, kao i još tri mala ostrva.
Veli Školj u Malostonskom zalivu prodaje se za 3,2 miliona evra, dok se druga dva ostrva nalaze u šibenskom arhipelagu, a cena je na upit.
Veliki problem je, objašnjava Biliškov, što je na malim ostrvima zabranjena gradnja, pa bogati kupci odustaju od prvog koraka.
„Zakoni su protiv vlasnika ostrva, postoji minimalna ili nikakva izgradnja, pa ostrva ostaju neiskorišćena. Ako postoji neka stara kuća ili zgrada, dozvoljena je rekonstrukcija u identičnim gabaritima. Međutim, poslednji primer koji imamo sa prodatim ostrvo kod Trogira pokazuje da to nije slučaj, jer je vlasniku odbijena dozvola za rekonstrukciju zgrade, videćemo kakav će biti ishod, ali zato su naša mala ostrva, iako izuzetno interesantna i vredna, u stvari nevidljiva“, kaže Biliškov.
Hrvatska ima 1.244 ostrva, od kojih je 66 naseljeno. Više od 80 odsto je u vlasništvu države, a one koje su u privatnom vlasništvu su uglavnom porodične baštine. U poslednjih 15 godina prodato je desetak ostrva, kaže Biliškov i dodaje da nema bojazni da će se rasprodati hrvatsko ostrvsko blago.
Svako privatno ostrvo mora se prvo ponuditi na prodaju gradovima ili opštinama, županijama i državi na čijoj se teritoriji ostrvo nalazi. Ako nisu zainteresovani za kupovinu, a u 99 odsto slučajeva nisu, celo ostrvo ide u slobodnu prodaju, ali nikada po nižoj ceni od početne.
Hrvatskoj je potreban grčki model
„Grci imaju jako dobar model koji bi i Hrvatska trebalo da uvede. Grčka je dozvolila gradnju pod strogo kontrolisanim uslovima, a svoja mala ostrva daje u koncesiju na 50 do 99 godina. To bi bio veliki prihod za našu zemlju, a sa druge strane, privukli bi bogatu klijentelu i svetsku elitu, što bi dodatno gurnulo Hrvatsku kao turističku destinaciju na svetsku kartu“, smatra Jasminka Biliškov.
Ono što sada zakon dozvoljava vlasnicima malih ostrva je da imaju OPG na površini od tri hektara i u tom slučaju je dozvoljena gradnja. Može se graditi na površini od 400 kvadratnih metara iznad zemlje i 1.000 kvadratnih metara pod zemljom i razvijati poljoprivredni turizam. Međutim, to se može ostvariti samo ako površina ostrva to dozvoljava. A često vlasnici ostrva nemaju ni prostor za ličnu higijenu, niti mesto za vezu za čamac, što situaciju dovodi do apsurda, kaže Biliškov.
„Ostrva bi trebalo da budu biseri, ali ispada da mala ostrva postaju deponije za otpad sa velikih ostrva. Želimo da imamo bogate goste, a mala ostrva su ideal koji možemo da im ponudimo, naravno pod strogo kontrolisanim uslovima. ako na ovaj način regulišu pitanje malih ostrva, ona će, nažalost, i dalje biti nevidljiva Hrvatska“, zaključuje Jasminka Biliškov.
