„Proglasiti nekoga obolelim nije jednostavno i može zakomplikovati slučaj. Kecmanović je imao motiv i razloge za dela, što ukazuje na njegovu psihopatologiju, ali ne znači da je oboleo. U pravnom smislu, važno je razumevanje kako se zakon primenjuje na njegov slučaj“, kaže Božić.

On dodaje da postoje razlike u zakonodavstvu kada je reč o postupcima prema počiniocima sličnim Kecmanoviću, te da se mora pronaći ravnoteža između pravne odgovornosti i mentalnog zdravlja.

Pravni nedostaci

Povodom tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i proširene optužnice protiv roditelja dečaka koji je izvršio masakr, advokat Ivan Duzlevski je istakao pravne nedostatke sistema u kojem se nalaze svi učesnici slučaja „Ribnikar“.

„Svakako nemamo adekvatnu sankciju“, rekao je advokat i napomenuo da se dečaku K.K. ne sudi, i ukazao na apsurdnost situacije u kojoj se maloletni počinilac nalazi u statusu žrtve.

Advokat je rekao da se proširenom optužnicom otvara pitanje odgovornosti njegovih roditelja, a da se on zalagao da treba proširiti optužnicu i za ovo delo.

„Zateklo nas je strašno delo a naši propisi nisu adekvatni u ovoj situaciji,“ naveo je Duzlevski i podsetio da se otac suočava sa kaznom do 12 godina, a majka do pet za pronađenu čauru i DNK.

„Proširivanjem optužnice šalje se poruka da se njihova odgovornost mora utvrditi po svaku cenu“, podseća Duzlevski.

On je dodao da se taj aspekt dodatno komplikuje time što je maloletni ubica, iako je imao oružje, postavljen u status žrtve zbog grubog zanemarivanja roditeljstva. Kao posledica toga, Duzlevski ukazuje na to da bi oslobađajuća presuda bila strašna poruka društvu.

„U situaciji kada nemate dovoljno dokaza, kada je optužnica u odnosu na majku klimava, strašna bi poruka bila da imamo oslobađajuću presudu“, ocenio je Duzlevski.

On je naveo da ovaj slučaj takođe ističe potrebu za zaštitom porodice, jer se radi o delu koje je u suštini atak na porodicu.

„Sankcija ne postoji u ovakvim situacijama,“ rekao je Duzlevski i ocenio da se čini da taj pravni vakuum može dovesti do daljih pitanja i debata u javnosti o efikasnosti pravosudnog sistema i načinu na koji se obračunava s ozbiljnim krivičnim delima, posebno onima koja uključuju maloletne počinioce.

Duzelski je rekao i da se postavlja pitanje da li bi do ubistava u okolini Mladenovca došlo da se tragedija u ‘Ribnikaru’ nije dogodila.

Odobravao tragediju u Ribnikaru

„Zabeleženo je da je ubica iz Dubone pratio događaje na društvenim mrežama i odobravao ono što se desilo u školi dan pre“, rekao je on i dodao da se zalaže za fer suđenja, ali kada se susretnete sa roditeljima koji su izgubili dete, teško je naći pravi odgovor.

On je ukazao i da se porodicama oštećenih, kao i celom društvu dodatno nanosi bol sudskim procesom i da o tome treba razmišljati. Sudski veštak Ljubiša Božić je govorio o uračnljivosti.

„Kada postoji uračunljivost, postoji svest i namera. Kada je nema, nema svesti i onda nije ubistvo u pravom smislu reči“, rekao je Božić i naglasio da neuračunljiva osoba ne može da odgovara za svoje postupke, jer nije delovala s potpunom svešću.

Prema njegovim rečima, „on se leči u zatvorskim bolnicama, ali ne odgovara za delo. Nema suđenja, nema kazne, upućuje se na lečenje.“ Ova objašnjenja postavljaju dodatne izazove za pravni sistem, jer se mora utvrditi da li je u ovom slučaju postojala uračunljivost K.K. u trenutku izvršenja dela, a Božić naglašava da su ovo osnovni preduslovi i da je ta definicija, iako možda gruba, preuzeta iz krivičnog zakona.