Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovijesti, dan kada se hrišćani podsećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio vest da će roditi sina Božjeg.
Ovaj praznik je u kalendaru obeležen crvenim slovom i pada tokom treće nedelje Vaskršnjeg posta, Krstopoklone nedelje.
„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“, ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, mesiju i spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Blagovijesti spadaju u red Bogorodičinih praznika i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Prema verovanju, danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Naši stari su verovali da žena koja ne može da ima decu, na Blagovesti treba da ode do ikone Bogorodice i pomoli se.
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, na taj dan se ne valja češljati, ali je dobro umiti se na reci ili potoku. Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Narod ima običaj da kaže: „Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod„.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
