U noći između 26. i 27. oktobra, satovi će biti vraćeni za jedan sat unazad, tačno u 3:00 ujutro.
To znači da će ponovo biti 2:00 i da ćemo imati dodatni sat sna i tada počinje zimsko računanje vremena.
Prvo pomeranje sata na letnje računanje vremena uvedeno je tokom Prvog svetskog rata u Nemačkoj, Austro-Ugarskoj i SAD, kao mera uštede energije, dok je u Srbiji letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.
Zimsko računanje vremena je uvedeno 1974. godine, takođe, kao mera uštede energije.
Na nivou Evropske unije, letnje računanje vremena standardizovano je 1996. godine, kada je odlučeno da će se kazaljke u celoj Evropi pomerati poslednjeg vikenda u martu i vraćati nazad poslednjeg vikenda u oktobru.
Studije su ipak pokazale da ušteda energije nije značajna, a da pomeranje sata ima negativne posledice po zdravlje ljudi.
Iako je ušteda energije bila glavni razlog za uvođenje pomeranja sata, danas se smatra da su ekonomske koristi minimalne.
U nekim sektorima, poput turizma i zabave, pomeranje sata može imati pozitivan uticaj na ekonomiju.
Međutim, u drugim sektorima, poput poljoprivrede i građevinarstva, pomeranje sata može imati negativan uticaj na produktivnost i efikasnost.
Mnoge evropske države su ukinule pomeranje sata.
S druge strane, u Srbiji i dalje važi letnje i zimsko računanje vremena.
