Muslimanski vernici širom sveta danas obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, jednog od dva najvažnija islamska praznika.
Bajram traje četiri dana, do 9. juna.
Kurban-bajram, poznat i kao Hadži-bajram, jer u ovim danima blizu dva miliona muslimana ide na hodočašće u Meku i Medinu, muslimanska sveta mesta.
Muslimani su danas nakon izlaska sunca u džamijama klanjali bajram-namaz, čime je ozvaničen početak četvorodnevnog praznika.
Za ovaj praznik specifično je klanje kurbana, odnosno žrtvovanje ovce ili govečeta, što, prema islamskom učenju, vernika približava Bogu.
„Sa iskrenim poštovanjem i uvažavanjem upućujem vam najtoplije čestitke povodom Kurban Bajrama, jednog od najznačajnijih praznika u islamskoj tradiciji.
Kurban Bajram je vreme kada se sećamo važnosti zajedništva i podseća nas na solidarnost, ljubav i požrtvovanost prema bližnjima. Principi vere nas uče da pokazujemo dobrotu i medjusobnu slogu, posebno u vremenima koja zahtevaju mudrost i posvećenost. To su vrednosti koje nas spajaju, koje jačaju medjusobnu podršku, donoseći duhovnu radost našem društvu“, napisao je Vučić u čestitki.
Odlukom vlade, za pripadnike islamske zajednice 6., 7., 8., i 9. jun su neradni dani.
Najmanji broj hodočasnika
Ovogodišnji hadžiluk u Saudijskoj Arabiji zabeležio je najmanji broj hodočasnika u poslednjih 30 godina, neračunajući period tokom pandemije koronavirusa, saopštilo je Ministarstvo za hadžiluk te zemlje.
Prema podacima objavljenim na Iksu, ovogodišnji hadžiluk privukao je 1.673.230 muslimana, većinom izvan Saudijske Arabije, preneo je AP.
Taj broj je skoro 160.000 manji u odnosu na prošlu godinu i daleko je od pre-pandemijskog nivoa kada je posećenost redovno prelazila dva miliona vernika.
Rekordni broj učesnika zabeležen je 2012. godine, kada je na hadžiluku učestvovalo više od 3,16 miliona muslimana.
Hadžiluk 2023. godine bio je prvi koji se održao bez ograničenja od početka pandemije, ali niska posećenost mogla je da bude izazvana globalnim ekonomskim krizama, inflacijom, kao i prekomernim vrućinama u Saudijskoj Arabiji.
Hadž je i dalje najvažniji verski događaj za muslimane, koji veruju da je to prilika za duhovno pročišćenje, traženje Božjeg oproštaja i ispunjenje jednog od pet stubova islama.
Hodočasnici su juče proveli sate u bogosluženju na brdu Arafat, koje se pominje u Kuranu i koje je mesto gde je, kako se veruje, prorok Muhamed održao svoju poslednju propoved na svom poslednjem hadžiluku.
Danas se upućuju ka šatorskom naselju Mina, gde će obaviti ritual „kamenovanja đavola“, bacanjem kamenčića na stubove.
