BANJALUKA, SARAJEVO – Javne institucije u BiH, bilo na državnom, entitetskim, kantonalnim ili opštinskim nivoima, često ne komuniciraju s javnosti, odbijaju pružiti podatke od javnog interesa.
Ovo je posebno loša praksa ako se radi o institucijama čiji je cilj da uvedu evropske prakse informisanja javnosti i transparentnosti rada.
Na primjer, Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave BiH cijelu sedmicu odbija da pošalje odgovore na rutinska pitanja koja smo poslali dokle se stiglo u reformi javne uprave, iako je jedan od glavnih ciljeva te organizacije da reformiše javnu upravu u skladu s evropskim standardima.
Ne samo to, ignorisanjem medijskih zahtjeva, oni ne poštuju ni vlastita pravila rada, na primjer kroz Plan integriteta Kancelarije koordinatora za reformu javne uprave, o transparentnosti i organizaciji.
„Rad Kancelarije koordinatora za reformu javne uprave je transparentan i podrazumijeva redovno izvještavanje nadležnih, saradnju sa civilnim društvom i medijima, kao i javnu promociju reforme javne uprave i ostvarenog napretka“, naveli su kao svoju vlastitu obavezu.
Na svojoj stranici, u sekciji „Misija i vizija“, naveli su da je njihova misija koordinirati proces reforme javne uprave u BiH na javan i transparentan način.
„Usko surađujemo s nadležnim institucijama i tijelima uprave na svim nivoima (BiH, entiteti, Brčko distrikt), kao i s međunarodnom zajednicom i donatorima. Cilj nam je stvoriti učinkovitu, transparentnu, ekonomičnu i modernu javnu upravu, u potpunosti orijentisanu na građane“, tvrde oni.
Ovo nije jedina institucija koja se bavi evropskim integracijama, a ne odgovara na pitanja medija. Slično se ponaša i Zoran Zeljko, direktor Direkcije za ekonomsko planiranje, koja je jedna od ključnih u koordinisanju reformskih aktivnosti BiH radi približavanja EU. Ni na jedno od pitanja koje smo poslali od aprila 2024. nije odgovorio.
Ni u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, iako redovno šalju saopštenja o aktivnostima ministra, na medijske upite ne odgovaraju.
Podsjećanja radi, neki od ključnih principa dobre javne uprave EU su transparentan odnos s javnošću. Na primjer, u članu 42 Povelje EU, naglašeno je da bilo koji građanin EU ima pravo na pristup dokumentima EU institucija, tijela, kancelarija i agencija. U skladu s regulativom 1049/2001 EU dat je rok od maksimalno 15 dana za odgovor, uz mogućnost produženja u posebnim okolnostima. Ova regulativa propisuje i da institucija mora javiti da je zahtjev primljen, a proaktivno se ohrabruje komunikacija s medijima.
Nedavno dopunjeni Zakon o slobodi pristupa informacijama BiH takođe propisuje obavještavanje javnosti o radu institucija i saradnju s medijima, ali institucije, očigledno, biraju da li i kada žele da ovaj zakon primjenjuju.
Srđan Traljić iz „Transparency Internationala“, kaže za „Nezavisne“ da su javni organi u BiH dobro upoznati sa zakonima o slobodi pristupa informacijama, ali da imaju neozbiljan pristup prilikom njegove primjene.
„Najčešće imamo prekoračenje zakonskih rokova, nedonošenje odluka po zahtjevima u zakonom propisanoj formi i uporno ignorisanje upita građana, medija i organizacija civilnog društva. U jednom od posljednjih istraživanja 56,5 odsto institucija je poštovalo zakonom propisane rokove i dostavilo nam odgovore. Dakle, skoro polovina institucija i dalje ne poštuje zakon, a da ne govorimo o proaktivnoj transparentnosti“, ističe on. Traljić dodaje da se na ovaj način praktično izbjegava odgovornost prema građanima, jer nema tragova ni dokaza o njihovim odlukama.
