Ljudi će izumreti na Zemlji za 250 miliona godina i to ako bismo prestali da sagorevamo fosilna goriva upravo sada, otkriva sumorna nova studija.
Kompjuterske simulacije sugerišu da će se naša planeta suočiti sa masovnim izumiranjem koje će uništiti sve sisare, izveštavaju stručnjaci Univerziteta u Bristolu.
Svi oblici života koji su u to vreme još živi na Zemlji morali bi da se nose sa temperaturama između 40 do 70 stepeni, kažu oni.
Ali njihovi proračuni ne uzimaju u obzir gasove staklene bašte koje se emituju sagorevanjem fosilnih goriva i drugih izvora izazvanih ljudima, tako da će datum naše smrti verovatno biti još pre, piše Daily Mail.
To bi bilo prvo masovno izumiranje otkako su dinosaurusi izumrli, pre oko 66 miliona godina, kada je Zemlju katastrofalno pogodila masivna svemirska stena.
Sumorne prognoze nove studije
Novu studiju vodio je dr Aleksandar Farnsvort, viši naučni saradnik na Školi geografskih nauka Univerziteta u Bristolu.
„Izgledi u daleku budućnost izgledaju veoma sumorni“, rekao je dr Farnsvort.
„Nivoi ugljen-dioksida mogu biti dvostruko veći od nivoa struje. Ljudi, zajedno sa mnogim drugim vrstama, bi umrli zbog svoje nesposobnosti da izbace ovu toplotu kroz znoj, hladeći svoja tela“, navode.
Formiranje novog kontinenta
Za 250 miliona godina, svi Zemljini kontinenti će se pomeriti zajedno i formirati superkontinent poznat kao Pangea Ultima, prema istraživačima.
Zemljina zemlja bi formirala oblik krofne sa unutrašnjim morem u sredini, sve što je ostalo od nekada moćnog Atlantskog okeana.
U međuvremenu, okolni Tihi okean bi zauzimao većinu Zemljine površine. Pangea Ultima je samo jedna moguća projekcija kako bi Zemlja mogla da izgleda.
Naučnici su gotovo sigurni da će se Zemljini kontinenti polako spojiti i formirati jednu vruću, suvu i uglavnom nenastanjivu masu.
Tektonski procesi u Zemljinoj kori koji bi spojili kontinente doveli bi do češćih vulkanskih erupcija, koje bi proizvele ogromna oslobađanja ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu, dodatno zagrevajući planetu. Ovome se dodaje još jedan manje poznat oblik globalnog zagrevanja – prirodno osvetljavanje sunca, koje neprestano čini planete sve toplijim i toplijim.
„Novonastali superkontinent bi efektivno stvorio trostruki udar, koji bi uključivao efekat kontinentalnosti, toplije sunce i više CO2 u atmosferi, povećavajući toplotu za veći deo planete“, rekao je dr Farnsvort.
Abnormalne temperature
„Rezultat je uglavnom neprijateljsko okruženje bez izvora hrane i vode za sisare. Raširene temperature između 40 i 50 stepeni celzijusa, pa čak i veći dnevni ekstremi, praćeni visokim nivoom vlažnosti, na kraju bi zapečatili našu sudbinu“, navodi doktor.
Za studiju, naučnici su koristili kompjuterizovane klimatske modele da simuliraju trendove temperature, vetra, kiše i vlažnosti za Pangea Ultimu.
Da bi procenio budući nivo CO2, tim je koristio modele kretanja tektonskih ploča, hemije okeana i još mnogo toga da bi mapirao ulaze i izlaze CO2.
Istraživači naglašavaju da nisu uzeli u obzir doprinos emisije CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva, koja se danas obično navodi kao najveći uzrok klimatskih promena, navodi Daily Mail.
