Kolona automobila formirala se ispred vojnog poligona blizu Kijeva, a putnici su nestrpljivo čekali da zavire u budućnost ratovanja. Dok su vozači čekali da uđu, rojevi majskih buba kružili su iznad glava. Iznad njih su zujali veći, robotski konkurenti: vojni dronovi koji su presecali nebo, piše Politico
Poligon je bio pun tehničara i vojnika, okupljenih na terenu oštećenom neuspelim ruskim napadom na Kijev, kako bi testirali svoje najnovije inovacije. Među njima je bio i ukrajinski startup po imenu Swarmer. Registrovan u Delaveru, sa kancelarijama u Rumuniji i Poljskoj, imao je nešto posebno da pokaže: dronove koji koriste veštačku inteligenciju za rad u koordinisanom roju.
Tim od pet inženjera iz Swarmera je pripremao dronove za misiju koja je trajala oko 20 minuta: da pronađu i unište dve mete skrivene negde na poligonu. Obično dronovi zahtevaju pilote opremljene kontrolerima nalik onima iz video-igara i naočarima za gledanje kroz njihove kamere. Za ovaj test, Jaroslav Šerstjuk, bivši ukrajinski vojni oficir, planirao je da upravlja sa tri izviđačka drona i dva veća bombardera. „Ja ću biti zadužen,“ rekao je Šerstjuk. „Ali to zahteva samo pritisak na tri dugmeta.“
Pokazao je mete na mapi, pritisnuo start i naslonio se u svojoj stolici. Dva izviđačka drona su odletela. „Svaki od njih je samostalno odlučio o najboljoj putanji, na osnovu mogućeg terenskog reljefa ili drugih mogućih prepreka koje smo označili na mapi“, rekao je Šerstjuk, prateći njihov napredak na ekranu. Dva bombardera su ih pratila. Samo je poslednji, mali dron ostao pozadi.
Bombarderi su pronašli svoje mete. Šerstjuk je odobrio napad, a zatim se javio sinu telefonom dok su dronovi izvodili udar. Poslednji dron je krenuo napred. „Proverava da li su bombarderi uništili metu“, rekao je Šerstjuk. „Komanda obično zahteva potvrdu uništenja ili oštećenja, pa to radi.“
Nakon uspešne misije, dronovi su se vratili Šerstjukovom timu. Tim iz Swarmera je proslavio uspeh demonstracije bezalkoholnim pivom.
Dok se rat protiv Rusije odugovlači, Ukrajina se pojavljuje kao poligon za testiranje najnovijeg ratovanja, uključujući dronove i druga vozila koja su sposobna da izvrše delove svojih misija samostalno. Serhij Kuprijenko, 39-godišnji osnivač i izvršni direktor Swarmera, veruje da bi njegovi rojevi mogli biti raspoređeni ove godine. „Već smo prošli prve borbene testove“, rekao je.
„Dronovi vođeni AI mogu da urade za sekunde ono za šta bi čoveku trebalo nekoliko sati, jednostavno zato što smo spori u obradi velike količine informacija“, rekao je Kuprijenko. „Roj je efikasan jer jedan iskusan pilot drona može efikasno raditi sa desetinama dronova istovremeno.“
Naglasio je da će odluka o napadu na cilj uvek biti doneta od strane čoveka. Ipak, nije mogao da odoli da ne napravi naučnofantastičnu referencu veličine Arnolda Švarcenegera koja se neizbežno nadvija nad svakim razgovorom o borbenim robotima sa veštačkom inteligencijom.
Ukrajina se okreće veštačkoj inteligenciji kako bi održala prednost u upotrebi dronova
Tehnologija je bila ključna tačka u ukrajinskom protivudaru od samog trenutka kada su ruski tenkovi prešli granice u februaru 2022. godine. Demografija — Rusija sa populacijom od 144 miliona u poređenju sa Ukrajinom sa 38 miliona — činila je Moskvu neprevaziđenom u ljudstvu i materijlnim sredstvima. Nije bilo borbe vatrom na vatru. Morali su je gasiti digitalnim „česticama“.
Dronovi — vojni ili jeftini modeli za hobiste — oličavaju tu strategiju. Na bojištu su sveprisutni, skenirajući teren kako bi precizno locirali ciljeve i štedeli municiju, ispaljujući granate ili se zabijajući kamikaze stilom u ruska vozila, opremu i trupe. Telegram, društvena mreža sa slabom moderacijom popularna u Rusiji i Ukrajini, obiluje video-snimcima ukrajinskih dronova opremljenih eksplozivima koji lete oko ruskih vojnika i tenkova kao besni, smrtonosni komarci. I Rusija se oslanjala na dronove, kako onih uvezenih od saveznika, tako i domaćih.
Dronovi su proširili bezbednosnu zonu između ukrajinskih i ruskih boraca sa nekoliko kilometara na čak 20 km, rekao je Aleks Bornjakov, zamenik ministra digitalne transformacije Ukrajine za Politico. „Sve što stavite u ovu ‘sivu zonu’, može biti uništeno dronovima“, dodao je.
Njihova ključna uloga zvanično je priznata u februaru 2024. godine, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokrenuo novu granu vojske: Snage za bespilotne sisteme, potpuno posvećene radu sa vazdušnim, kopnenim i pomorskim dronovima. Danima kasnije, njegova vlada je saopštila da je Ukrajina na dobrom putu da proizvede više od milion dronova do kraja 2024. godine.
Iako nedavno najavljeni dotok američke municije pomaže Ukrajini da raznovrsnije pristupi, dronovi neće nestati.
„Kada dodatna artiljerija ponovo bude dostupna, Ukrajinci će manje koristiti komercijalne dronove“, rekao je Torsten Reil, suosnivač pan-evropske kompanije za veštačku inteligenciju Helsing, koja sarađuje sa ukrajinskom vladom.
„Ali na srednji rok, videćemo razvoj mnogo sposobnijih dronova, udarnih dronova, koji će dopuniti i oponašati artiljeriju po pitanju efekta.“
Izazov za Ukrajinu je što je Rusija prepoznala razornu moć ove tehnologije i okrenula se elektronskom ratovanju — koristeći vozila prekrivena antenama za ometanje radio-frekvencija na koje se oslanjaju ukrajinski piloti dronova.
„Rusija ima ometajuće stanice na svakih 10 kilometara duž prve linije, pa se ukrajinski ranije uspešan pristup baziran na dronovima ne pokazuje tako dobro kao ranije“, rekao je Reil.
Osim što prekida vezu između dronova i njihovih pilota, ometanje može poremetiti i navigacione sisteme poput GPS-a. Još gore, ruska tehnologija može da odredi lokaciju pilota dronova — koji u mnogim slučajevima moraju ostati u njihovom vidnom polju — i označiti ih za artiljerijske napade. Brige oko ometanja i drugih vrsta elektronskog ratovanja doprinele su oprezu u Vašingtonu u vezi sa dostavom američkih špijunskih dronova Reaper Kijevu.
Ukrajina je pokrenula napor da održi svoju prednost tako što se pozicionira kao tehnološki akcelerator u oblasti ratovanja dronovima. Sarađuje sa lokalnim i zapadnim kompanijama kako bi razvila protivmere i testirala ih na bojištu.
Na čelu ovog napora je program vlade nazvan Brave1, zajednički poduhvat koji obuhvata šest ministarstava i modeliran je prema američkoj jedinici za inovacije u odbrani (DIU), koja je zadužena za olakšavanje vojnih implementacija komercijalnih tehnologija.
„Brave1 je fokusiran na razvoj rešenja koja se mogu brzo primeniti“, rekao je Bornjakov, aludirajući na američku agenciju za vojna istraživanja DARPA. Ova inicijativa podržava startape koji rade na medicinskim tehnologijama, logistici i kibernetičkoj bezbednosti, ali joj je glavni prioritet razvoj bespilotnih sistema.
S obzirom na rusko ometanje, postizanje tog cilja često se svodi na jednu stvar: veštačku inteligenciju (AI). Upotreba ogromnih količina podataka — slika, teksta, zvuka, video materijala, radio signala — omogućava dronovima da deluju samostalno. Izviđački dronovi koriste prepoznavanje slika kako bi se oslanjali manje na GPS i lakše otkrivali kamuflirane vojne ciljeve. Eksplozivni kamikaze dronovi mogu biti obučeni da nastave napad čak i ako izgube kontakt sa pilotima.
„AI može pomoći da se precizno cilja i omogućiti dronu da automatski — bez komunikacije ili u uslovima suzbijanja neprijateljskim sistemima elektronskog ratovanja — pogodi cilj“, rekao je Mihajlo Fedorov, zamenik premijera i šef tehnologije Ukrajine, u intervjuu u zgradi visoke bezbednosti u aprilu. Dodao je da deset kompanija aktivnih u Ukrajini razvija AI tehnologiju kako bi pomoglo dronovima da se približe svojim ciljevima.
Tehnologija koja je dostupna možda daleko zaostaje za robotima u stilu Terminatora: u Ukrajini, odluka o angažovanju na određenom cilju i dalje leži na ljudskom donosiocu odluka. Ali koliko dugo?
„Ako razmišljate o veštačkoj inteligenciji kao o dronovima koji autonomno i nezavisno donose odluke da li će nešto napasti ili ne, to još ne postoji“, rekao je Fedorov. „Ali mislim da postoji određena budućnost za to.“
U intervjuu za Associated Press 2023. godine, bio je konkretniji: autonomni ubilački dronovi, rekao je, su „logičan i neizbežan sledeći korak“.
Budućnost ratovanja se piše u Ukrajini
Koliko se AI zaista koristi na bojištu, pitanje je o kojem se vodi debata. Džim Akuna, bivši oficir CIA i osnivač škole za pilote dronova Baltic Ghost Wing Center of Excellence u Estoniji, skeptičan je.
„To su sve želje, to nije stvarnost“, rekao je.
Autonomni sistemi oružja još nemaju smisla sa stanovišta „analize troškova i koristi“, rekao je Franc-Štefan Gadi, saradnik Međunarodnog instituta za strateške studije.
„Nijedna od ovih platformi trenutno nije na nivou na kojem bi se mogla stvarno primeniti u velikom obimu, dosledno i bez ogromne infrastrukturne podrške.“
Tehnolozi, očekivano, imaju drugačije mišljenje. „Ako se približite, izgledaće kao pilot projekti“, rekao je Lui Mozli, potpredsednik za Evropu u američkom gigantu za veštačku inteligenciju Palantir, koji radi u Ukrajini.
„Ali kada se udaljite, možete videti da je ovo sada način na koji se ratuje.“
Piter V. Singer, analitičar za odbranu i autor bestselera iz 2009. godine „Wired for War“, vidi rat u Ukrajini kao sličnu ulogu španskom građanskom ratu, koji je poslužio kao proba za nove tehnike i tehnologije pred Drugi svetski rat. Moderno ratovanje tenkovima i bombardovanje iz vazduha — kao što je prikazano u dramatičnom delu Pabla Pikasa „Gernika“ — verovatno su oblikovani u španskom loncu.
Postoji malo debate u krugovima odbrane da u Ukrajini, da, imate dronove, ali i rovove i topove, tako da se ništa stvarno ne menja“, rekao je Singer.
„To je kao da gledate Španiju 1936. i kažete: ‘Još koriste puške’, a ignorišete da oni kombinuju nove tehnologije poput bombardovanja iz vazduha.“
Dok se Ukrajina i Rusija bore, Singer kaže: „Svi drugi posmatraju i uče. I ne posmatraju i ne uče o rovovima, već o upotrebi dronova i veštačke inteligencije i kako se to kombinuje“, dodao je.
Ukrajina je privukla desetine zapadnih kompanija za odbranu i tehnologiju koje žele da testiraju — ili reklamiraju — svoje proizvode u situaciji stvarnog sukoba.
„Ako kompanije žele da rade nešto u oblasti inovacija u odbrani, moraju biti u Ukrajini“, rekla je Natalija Kušnerska, izvršna direktorka Brave1. „Ukrajina je definitivno najdinamičniji inovacioni ekosistem na svetu.“
Jedna od tih kompanija je Quantum Systems, koja je u Ukrajini rasporedila 400 izviđačkih dronova, s ugovorom za isporuku još 800 i konačno izgradnju fabrike u toj zemlji, prema rečima njenog izvršnog direktora Florijana Zajbela, koji je prošlog meseca pratio nemačkog potpredsednika vlade Roberta Habeka u poseti zemlji.
Kompanija je izazvala pažnju čak i u Silicijumskoj dolini: nemačko-američki milijarder Peter Til je investitor, a Zajbel se sastao s izaslanicima rizičnog kapitala iz firme Sequoia neposredno pre nego što je seo sa novinarima iz Politico-a u svojoj kancelariji, u niskoj zgradi ispunjenoj dronovima, smeštenoj u industrijskom parku izvan Minhena.
Dronovi Quantum Systems su skupi, koštaju 200.000 evra komad, ali koriste veštačku inteligenciju da prevaziđu elektronsko ratovanje uz unapred učitane mape i orijentire za navigaciju u okruženju bez GPS signala, kao i mašinsku viziju za otkrivanje neprijatelja. „Potpuno možete isključiti operatere“, rekao je Zajbel.
Iako dronovi Quantum Systems rade samo kao izviđači, ukrajinsko iskustvo je ubedilo Zajbela da osnuje novu kompaniju pod imenom Stark Defense kako bi razvijala autonomno oružje sa sposobnošću potpunog udara.
„Ako ne želimo da naša deca budu u budućnosti u sukobu sa kineskim ratnim robotima, moramo sami da se pozabavimo razvojem robota“, rekao je. Ključno je, dodao je, da će Starkovi sistemi „moći da funkcionišu bez ljudske intervencije“.
Svestan je da je ovo kontroverzan pristup.
„Pripremićemo teren da to bude moguće, ali na kraju, to nije moja odluka. Ako odluka nemačke vlade bude da ne možemo imati autonomno oružje bez ljudske intervencije, onda to neće biti upotrebljeno“, rekao je.
Stark je i dalje, do određene mere, u „skrivenom“ režimu — regrutuje, traži investicije rizičnog kapitala — ali teoretski bi mogao da brzo implementira svoje proizvode, dodao je. „Isporučićemo ih kad god smatramo da su spremni da budu održivi, i kad god Ukrajinci odluče“, kaže on.
Kompanija je već testirala svoje dronove u Ukrajini?
„Možda“, rekao je Zajbel.
Autonomno oružje: „Openhajmerov trenutak naše generacije“
Među ljudima koji posmatraju šta se dešava u Ukrajini su i oni koji pokušavaju da spreče da ta tehnologija ikada zaživi. Krajem aprila, delegati iz 143 zemlje pridružili su se aktivistima, akademicima i bar jednom novinaru u dvorani Hofburg carske palate u Beču kako bi prisustvovali najvećoj konferenciji o autonomnim sistemima oružja.
Iznad biste iz 19. veka cara Franca Josifa, ekran je prikazivao digitalne slike autonomnih dronova koji uništavaju gradove efektima sličnim vatrometima. Nedaleko od toga, plavi izrezak Terminatora, austrijskog porekla, fiksirao je posetioce svojim svetlećim crvenim očima i skeletnim čeličnim osmehom.
„Ovo je ‘Openhajmerov trenutak’ naše generacije“, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg okupljenoj publici.
„Autonomni sistemi oružja uskoro će ispuniti bojišta širom sveta … Tehnologija napreduje brzinom trke, dok politika zaostaje.“
Podijum je ustupio Janu Talinu, estonskom tehnološkom preduzetniku koji je upozorio na opasnosti koje donosi veštačka inteligencija. Rizik koji dolazi sa autonomnim oružjem (ili ubilačkim robotima, kako ih kritičari nazivaju) je „samoubilačka trka u naoružanju“ ka većoj autonomiji, rekao je. Masovno ubijanje postaće mehanizovano i lako. Dronovi pod kontrolom veštačke inteligencije biće upotrebljeni u atentatima ili terorističkim napadima na civile.
„Kada se opredelite za brzinu, odričete se kontrole“, rekao je Talin.
Za Entonija Agirea, izvršnog direktora think tanka Future of Life Institute, podržanog od strane Talina, problem nije toliko ono što se trenutno dešava u Ukrajini — već šta će se dogoditi kada se supersile poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država uključe u igru.
„Ako završite sa pola miliona dronova u kontejneru koji mogu da izađu i ubiju otprilike pola miliona ljudi — to je oružje masovnog uništenja„, rekao je on.
Rešenje, kako je Šalenberg rekao u intervjuu nakon događaja, jeste „pravno obavezujući međunarodni instrument“ — sporazum koji zabranjuje potpuno autonomno oružje čija se akcija ne može predvideti ili objasniti (algoritmi veštačke inteligencije su notorno neprozirni) od strane njihovih operatera.
Aleksander Kment, austrijski diplomata koji je organizovao konferenciju, rekao je da je cilj zabraniti „oružje dizajnirano na način da se ne može koristiti u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom“.
Austrijski ministar spoljnih poslova priznao je da mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i Rusiju, protivreče inicijativi i to jasno stavljaju do znanja tokom konferencije.
Prošlog leta, zamenik sekretara za odbranu SAD, Ketlin Hiks, najavila je da Pentagon traži izgradnju hiljada „atraktivnih, autonomnih sistema“ koji mogu „prevazići kinesku najveću prednost, a to je masa“. Početkom maja, sekretar američkog vazduhoplovstva, Frenk Kendal, leteo je u F16 pod kontrolom veštačke inteligencije, rane verzije onoga što vazduhoplovstvo planira da bude flota od 1.000 bespilotnih aviona, pri čemu će prvi biti raspoređeni do 2028. godine. Američki marinci navodno testiraju robotske pse opremljene puškama koji mogu skenirati bojište u potrazi za ciljevima pre nego što zatraže dozvolu za napad.
Početkom 2023. godine, Francuska agencija za inovacije u odbrani objavila je poziv za dostavljanje ponuda za dva nacionalna napora u razvoju kamikaze dronova, od kojih će neki biti isporučeni Ukrajini u narednim mesecima. A u četvrtak se očekivalo da Bundestag započne raspravu o predlogu pod nazivom „Izgradnja vojske dronova“.
I Kina razvija dronove sa veštačkom inteligencijom. Njena vojska je testirala dronove koji su bili sposobni da izvedu napad do eksplozivnog kraja nakon što su prekinuti od strane svojih operatera. S druge strane Tajvanskog moreuza, predsednica Tajvana, Cai Ing-ven, izjavila je da je dobila „veliku inspiraciju“ iz upotrebe autonomnog oružja u Ukrajini i obećala da će zatvoriti jaz u dronovima sa Pekingom. Iran i — naravno — Rusija takođe rade na integraciji veštačke inteligencije u svoje flote.
„Činjenica da možda ne bi svi bili saglasni na samom početku možda je prepreka, ali ne i izgovor“, rekao je Šalenberg. Ukazao je na ranije sporazume o minama i kasetnim bombama kao primere pravila koja, iako nisu podržana od svih, uključujući i SAD, uspostavljaju osnovu pristojnosti.
„Zemlje koje se ne pridržavaju pravila — čak i ako nisu ratifikovale sporazum — sada se osećaju obavezane da to objasne“, rekao je.
Za Singera, vojnog futuristu, Rubikon u vezi s autonomnim oružjem već je pređen.
„Autonomija je bila ta velika crvena linija, i prešli smo je bez mnogo galame“, rekao je.
„Ako vaša vizija budućnosti podrazumeva korišćenje više robotskih sistema na kraju dugačkog povoca — fizičkog kabla ili bežičnog … Neprijatelj će preseći taj kabl putem elektronskog ili sajber rata“, dodao je.
„Onda ćete imati mogućnost ili da ništa ne preduzmete po tom pitanju — ili da idete ka većoj autonomiji.“
Ukrajinska delegacija na konferenciji u Beču nije dala izjavu, ali je Fedorov za Politoco rekao da ne veruje u „brze odluke o ograničavanju takvih tehnologija, jer se one aktivno razvijaju i još nema stabilnog iskustva o tome kako mogu negativno uticati.“
„Siguran sam da pitanje ograničavanja upotrebe AI treba rešavati,“ rekao je.
„Nakon naše pobede.“
