10Ukoliko bi Kamala Haris bila kandidat demokrata za predstojeće predsedničke izbore u Americi i ukoliko bi u novembru pobedila Donald Trampa, stupila bi na funkciju sa „spoljnopolitičkim dosijeom“ definisanim njenim senatorskim mandatom tokom Trampovog predsednikovanja, ali i funkcijom potpredsednika u kabinetu jednog od najiskusnijih predsednika po međunarodnim pitanjima u američkoj istoriji.
Veruje se da bi Kamala najverovatnije u većini slučajeva držala isti kurs kao i Bajden kada je reč o spoljnoj politici. Njena administracija bi verovatno pružila jaku podršku Ukrajini, nastavila inicijative za produbljivanje saveza u Aziji i Pacifiku suočenim sa geopolitičkim usponom Kine, a svet bi takođe verovatno i dalje gledao kako SAD pružaju snažnu podršku Izraelu i drugim saveznicima na Bliskom istoku.
Međutim, što se tiče sukoba Izraela i Hamasa, Kamala Haris je zvučala nekako saosećajnija sa Palestincima, a taj stav bi mogao da ublaži arapsko-američke glasače i druge koji su zabrinuti zbog Bajdenove podrške izraelskim ratnim naporima u Gazi.
Lili Grinberg Kol, koja je dala ostavku na mesto specijalnog pomoćnika šefa kabineta u Ministarstvu unutrašnjih poslova posle godinu dana zbog protivljenja Bajdenovoj nepokolebljivoj podršci izraelskoj ratnoj strategiji, kaže da joj lično iskustvo, stečeno tokom rada za Kamalu kao organizatorku poslaničkih sastanaka u Ajovi za njenu primarnu kampanja, daje nadu.
„Haris mora da sasluša većinu američkih glasača i iskoristi svu moć administracije, uključujući zaustavljanje ofanzivnog transfera oružja, da se založi za trajni prekid vatre i razmenu talaca“, rekla je Kol za Politico ubrzo nakon što je Bajden u nedelju odustao od predsedničke trke.
Kol kaže da je radila za Kamalu i da „zna da će učiniti pravu stvar“.
Kao senatorka, Kamala Haris nije bila takav „soko“ kao Bajden kada je reč o američkom vojnom prisustvu na Bliskom istoku, a neki od njenih oštrih stavova, uključujući one prema Saudijskoj Arabiji, Indiji i Turskoj, takođe mogu da zakomplikuju interakciju sa saveznicima na Bliskom istoku i u Aziji.
Pre nego što je postala senatorka, Haris je karijeru gradila kao službenik za sprovođenje zakona. Došla je na mesto potpredsednika sa relativno malo spoljnopolitičkog iskustva, zbog čega je zavisila od svojih savetnika, koji su uglavnom tradicionalisti, kaže Džim Taunsend, bivši zvaničnik Pentagona i NATO-a.
„Ona nema iskustva u odbrani i spoljnoj politici, tako da je zaista zavisna od svojih savetnika. Ono što je važno jeste da mislim da ne ‘uleće’ u pitanja spoljne politike i odbrane tako često“, rekao je Taunsend.
Ipak, njeno iskustvo kao senatorke i potpredsednice, koje je u nedelju stavljeno u centar pažnje kada je Bajden odustao od trke i otvoreno pružio podršku Kamali, pruža prozor u to kako bi njena administracija mogla drugačije da pristupi glavnim geopolitičkim izazovima i kako bi njen bliski krug nastojao da dopuni njene nedostatke.
Kamala Haris je, naime, bila poput „surogat predsednik“ na svetskim skupovima. Ona je prisustvovala samitu ASEAN-a 2023. godine umesto Bajdena. Što je važno za evropske saveznike, bila je tu umesto Bajdena na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2022. godine, kada je izrazila podršku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom dok se Rusija spremala za invaziju — i ponovo 2023. dok su se borili na bojnom polju.
„Ako Bajden nije nameravao da ide…mislim da su ovo videli kao priliku da joj daju vreme da se suoči sa evropskim liderima i takođe joj pomognu da se obrazuje o tom aspektu spoljne politike, o Evropi i NATO-u“, rekao je Taunsend i dodao da je bilo plus što je otišla da predvodi delegaciju.
„Mislim da je ideja bila da proširi njeno iskustvo u međunarodnim poslovima i da je izvuče iz kalifornijske perspektive u kojoj je bila”, dodao je on.
Poslanik iz Vašingtona Adam Smit, najviši demokrata u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma koji je podržao otvorenu konvenciju o izboru Bajdenovog naslednika, rekao je da Kamalino predstavljanje Bajdena u Minhenu dokazuje da je spremna za svetsku scenu.
„Iskreno, testirali su je na stres. Ona je bila vodeći portparol administracije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja je dokazivala našu ulogu u Ukrajini i NATO-u i u svetu, i bila je zaista jaka“, rekao je Smit.
Oni koji je podržavaju kažu i da je vreme koje je radila sa Bajdenom takođe za nju veliki plus.
„Četiri godine je učila od predsednika Bajdena, koji je vukao neke od najjačih spoljnopolitičkih poteza koje smo ikada videli od predsednika, i sve više preuzima vodeću ulogu u predstavljanju Sjedinjenih Država širom sveta“, rekao je neimenovani bivši zvaničnik administracije.
Šta treba znati o Kamalinim stavovima kad je reč o spoljnoj politici
Tokom svoje četiri godine u Senatu, Harisova je bila član odbora Senata za obaveštajnu službu i unutrašnju bezbednost, i dobijala je pohvale od tadašnjih kolega u Senatu za svoj „pametan pristup“ osetljivim pitanjima odbora. Takođe je bila na više međunarodnih putovanja kao senatorka, posećujući Avganistan, Irak, Jordan i Izrael 2017. i 2018. godine.
Kao i većina demokrata, glasala je za penzionisanog generala Džima Matisa za Trampovog prvog sekretara za odbranu i omogućila mu izuzeće od saveznog zakona koji zabranjuje penzionisanom vojnom oficiru da služi kao sekretar odbrane sedam godina.
Ona je glasala protiv nominacija Majka Pompea i Gine Haspel za direktore Centralne obaveštajne agencije. Takođe se protivila nominovanju Reksa Tilersona i kasnije Pompea za državnog sekretara i nominovanju Marka Espera za Trampovog sekretara za odbranu.
Ko su joj savetnici?
Kao potpredsednicu, Harisovu o pitanjima za nacionalnu bezbednost savetuje Filip Gordon, koji je služio u administraciji Obame i Klintonove. On je prvobitno bio njen zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost i zamenio je Nensi Mekeldauni, članicu Klintonovog Saveta za nacionalnu bezbednost. Gordon je stručnjak za Evropu koji takođe ima veliko iskustvo na Bliskom istoku.
Zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost je Rebeka Lisner, bivša službenica za planiranje u Savetu za nacionalnu bezbednost, gde je nadgledala kreiranje strategije nacionalne bezbednosti.
Za razliku od Trampa i senatora Džej Dija Vensa, najviši službenici za nacionalnu bezbednost su „tradicionalisti“ i „internacionalisti“.
„Mislim da bi se njihovi stavovi dobro uklopili u predsedništvo Bila Klintona ili Obame. Oni su orijentisani, tradicionalni spoljnopolitički ljudi. Ovo su proizvodi međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata“, rekao je Taunsend.
Rusija i Ukrajina
Kao i Bajden, Kamala Haris je uvek snažno podržavala Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije i očekuje se da će nastaviti to da čini. U junu je bila predstavnik SAD na Samitu za mir u Ukrajini, gde se po šesti put sastala sa Volodimirom Zelenskim.
Ona je ove godine u intervjuu za NBC News rekla da Ukrajina može da nastavi da računa na podršku Vašingtona dok se rat odugovlači.
„Ukrajini je potrebna naša podrška i mi je moramo dati“, rekla je Haris.
Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, takođe je ponovila obećanje Bajdenove administracije da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“.
Takođe, Kamala Haris je bila žestok kritičar Vladimira Putina i krivila ga je za smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Ona je kritikovala Rusiju zbog napada na ukrajinske civile i nazvala ih zločinima protiv čovečnosti i pozivala da se vlasti u Moskvi okrive.
„Svima onima koji su počinili ove zločine i njihovim nadređenima koji su saučesnici u tim zločinima, bićete pozvani na odgovornost“, rekla je Kamala Haris 2023. u Minhenu.
Nedavno je kritikovala Trampa zbog njegovih prethodnih komentara tvrdeći da će povući SAD iz NATO-a.
„Donald Tramp je prigrlio Putina“, rekla je na predizbornom događaju 11. jula u Severnoj Karolini i dodala da se „to ne dešava samo danas“.
„To se dešavalo, dok je on, Tramp, pretio da će napustiti NATO i ohrabrivao Putina da izvrši invaziju na naše saveznike“, rekla je Kamala Haris na skupu.
Bliski istok
Što se tiče Izraela, kao senatorka je izrazila podršku rešenju sa dve države i podržala je Abrahamov sporazum. Kao potpredsednica, Kamala Haris je privatno rekla da Bajdenova administracija treba da zauzme jači stav protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, pošto se broj civilnih žrtava povećao u izraelskom ratu protiv Hamasa.
Javno, bila je jedan od prvih lidera visokog profila u administraciji koji je pozvao na hitan privremeni prekid vatre u martu. Ona je izrekla najoštriji ukor protiv izraelskog rukovanja tokovima pomoći u pojas Gaze i opisala sukob kao humanitarnu katastrofu za nevine civile.
Tarik Habaš, koji je bio Bajdenov savetnik za politiku u Odeljenju za obrazovanje pre nego što je podneo ostavku zbog politike administracije kada je reč o Izraelu, rekao je da je „oprezno optimističan“ da bi Kamala bila spremnija da razmotri promenu politike koje će usredsrediti palestinska ljudska prava i obuzdati stalne akcije Izraela u Gazi i drugde.
Džoš Pol, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji se bavi prenosom oružja američkim saveznicima, rekao je da Kamala Haris izgleda manje „fiksirano i nepopustljivo“ od Bajdena u pogledu politike Izraela.
Ipak, dodaje da bilo koji predsednik SAD može da uradi samo toliko da promeni politiku prema Izraelu u kratkom roku.
„Imam oprezan i ograničen optimizam — ali i duboko osećanje olakšanja što Demokratska stranka neće kandidovati za predsednika Sjedinjenih Država čoveka koji nas je sve učinio saučesnicima u tolikoj i takvoj nepotrebnoj šteti“, rekao je Pol.
Kamala Haris je podržala sporazum o zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu iz 2015. sa Iranom o obuzdavanju nuklearnog programa Teherana. I osudila je vojni udar u januaru 2020. protiv najvišeg iranskog generala Kasema Sulejmanija i susponzorisala neuspešno zakonodavstvo o blokiranju daljih vojnih akcija protiv iranskih lidera i ciljeva.
Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, pridružila se naprednjacima u zakonima koji ograničavaju prodaju oružja i vojnu pomoć Rijadu zbog njegove uloge u jemenskom građanskom ratu i ubistva saudijskog novinara i kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija.
Podržala je i zakon o komemoraciji genocida nad Jermenima, koji je bio izvor tenzija između Turske i Jermenije.
Šta je sa Azijom?
Očekuje se da bi Kamala Haris, u slučaju da pobedi na izborima, mogla da nastavi Bajdenovu oštru politiku prema Kini.
Kao senator, kritikovala je Trampov pristup Pekingu, rekavši potpredsedniku Majku Pensu tokom potpredsedničke debate 2020. da je Tramp „izgubio taj trgovinski rat“ i da njegove carine štete američkoj ekonomiji bez rebalansa odnosa između SAD i Kine.
Ali, kao i drugi zvaničnici administracije, zalagala se za „uklanjanje rizika“ od Pekinga, politiku koja podstiče smanjenje stepena do kojeg zapadne ekonomije zavise od Kine.
„Ne radi se o povlačenju, već o tome da osiguramo zaštitu američkih interesa i da smo lider u pogledu pravila puta, za razliku od poštovanja tuđih pravila“, rekla je u intervjuu za CBS prošle godine.
Takođe je otvoreno govorila o osetljivim pitanjima koja potresaju odnose SAD i Kine. Redovno je kao senator radila na zakonodavstvu koji promoviše ljudska prava u Hong Kongu. Tramp je potpisao dvopartijski zakon koji je predstavila sa senatorom Markom Rubiom, a kojim se promovišu ljudska prava u Hong Kongu i sankcionišu hongkonški zvaničnici koji su umešani u „podrivanje osnovnih sloboda i autonomije“ na toj teritoriji.
Godinu dana kasnije, njeno ko-sponzorisanje Ujgurskog zakona o politici ljudskih prava pomoglo je da on postane zakon 2020. i ovlastilo vladu SAD da uvede sankcije protiv stranih pojedinaca i entiteta odgovornih za kršenje ljudskih prava u Sinđiangu.
Očekuje se da bi administracija Kamale Haris najverovatnije nastavila nezvaničnu podršku, posebno u svetlu sve većih kineskih vojnih pretnji. U septembru 2022. rekla je da će biti nastavljena „podrđka samoodbrani Tajvana, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom“.
Otkako je preuzela funkciju potpredsednice, razgovarala je i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, ali i sa tajvanskim liderom Lai Čing-teom. Sa Sijem se nakratko srela na marginama APEC-a 2022. godine i od njega je zahtevala da „održi otvorene linije komunikacije i da odgovorno rukovodi konkurencijom dve zemlje“.
Laija je srela na inauguraciji predsednika Hondurasa.
Kritikovala je kinesko uznemiravanje filipinskih brodova u vodama Manile u Južnom kineskom moru tokom posete Filipinima 2022. Tokom tog putovanja, posetila je ostrvo gde kineska obalska straža redovno preti i osudila „zastrašivanje i prinudu Pekinga u regionu“.
Međutim, Bajdenova odluka da se povuče verovatno neće promeniti javnu poruku Pekinga o izborima.
„Oni u najvećoj mogućoj meri žele da izbegnu da budu uvučeni u narativ ovih izbora“, rekao je Rajan Has, bivši direktor za Kinu, Tajvan i Mongoliju u Savetu za nacionalnu bezbednost, a sada direktor Kineskog centra Džon L. Tornton u Brukingsu. Kako navodi, Peking ne vidi nikakvu prednost ni u pobedi demokrata ni republikanaca.
„Oni vide političke pristupe obe strane kao problematične za njihove interese i ciljeve“, rekao je Has.
Osim Kine, Kamala Haris je kao senatorka budno pratila istočnu Aziju, redovno uvodeći ili ko-sponzorišući dvopartijsko zakonodavstvo koje promoviše ljudska prava u Mjanmaru.
Suprotstavila se Trampovoj „ofanzivi šarma“ prema severnokorejskom lideru Kim Džong Unu i kritikovala je Trampovu administraciju da ne čini dovoljno da obuzda nuklearne pretnje.
Kamala, čija je majka Indijka, takođe je redovno kritikovala indijsku vladu kao senatorka i sastajala se sa pripadnicima kašmirske dijaspore. Čini se da su se veze između Kamale i vlade Narendre Modija izgladile, a Modi ju je pohvalio tokom državne posete Vašingtonu 2023.
