Prošle godine bili smo u prilici da se suočimo sa superćelijskim olujama i njenim razornim posledicama, i od tada od nje strahujemo jer stručnjaci upozoravaju da globalni porast temperature doprinosi porastu ovakvih oluja. Ovih dana u atmosferi se prilično zakuvalo i samo još jedan uslov fali pa da se na našem nebu stvori razarajući oblak.
Poremećaje klime osećamo već duže vreme i tek što je leto započelo novi meteorološki ciklus, od 1. juna, pred nama je i prvi toplotni talas koji će obeležiti temperature vazduha do 35 stepeni Celzijusa, što je jedan od preduslova za pojavu jakih oluja.
Meteorolog Ivan Ristić, kaže za “Blic” da u Srbiju u četvrtak stiže tropski talas, koji su Italijani nazvali Scipione, i da će narednih nekoliko dana, do ponedeljka uveče uz tropskih 35, osećaj biti kao da je 36-37 stepeni, jer će zbog povećane vlage biti i jako sparno.
– Temperatura Jadranskog mora je trenutno od 21 do 24 stepena i u ovom trenutku ne treba očekivati superćelijske oluje, ali svakako mogu nastati klasične oluje koje liče na superćelijske. Obične oluje imaju slabije vetrove u odnosu na superćelijske koje prati vetar i do 200 km/h. Nevreme koje smo imali pre nekoliko dana imalo je akcenat na gradu, dok je manji akcenat bio na vetru. Uz superćelijsku ide i grad i razorni vetar koji je mnogo opasniji od grada. Da bi došlo do superćelijske oluje Jadransko more mora da se zagreje do 27 stepeni Celzijusa – kaže Ivan Ristić.
Temperatura mora+pijavice+plus vlaga = super oluja
Prema njegovim rečima, kada more dostigne temperaturu od 27 stepeni, pijavice koje se jave su poput “pumpi” koje usisavaju vlagu i prenose tu vlagu u oblake što povećava potencijal za nastanak superćelijskih oluja.
-Dakle, temperatura Jadranskog mora i vlaga u atmosferi su trik koji dovode do jake super oluje. Trenutno smo u periodu kada može biti oluja i pijavica, ali još uvek nismo u periodu pogodnom za nastanak superćelijske oluje sve dok se dovoljno ne zagreje Jadransko more – objašnjava Ristić
Podseća da je prošle godine temperatura mora bila oko 30 stepeni, što je podstaklo da uz druge uslove nastanu superćelijski oblaci koji su dugovečni rotirajući olujni oblaci, sistemi velikih, prostranih razmera.
Vodena para je gorivo za oluje, a kada vidite perjanicu iz oblaka – bežite!
- Prečnik superćelije se kreće između 20 i 50 kilometara, a može trajati i do nekoliko sati. Često su izvor ekstremnih vremenskih pojava kao što su olujni vetrovi, grad, poplave, čak i tornada. Glavna razlika između oluje i oluje superćelije je prisustvo smicanja vetra sa visinom. U južnom delu Evrope i širom Balkanskog poluostrva, tokom jula i početkom avgusta 2023. postojali su povoljni uslovi za formiranje ovakvih oluja. Imali smo veoma topao i nestabilan vazduh pun vodene pare, koji je “gorivo” za oluje – kaže za “Blic” Ristić.
-
Napominje da je temperatura mora od 27 stepeni prag koji uslovljava uragane, jače tropske ciklone i sve jače pojave. Pre 27 stepeni ne može da se dogodi ništa od toga, osim što lokalno dolazi do oluja i nevremena.
– Kada se vidi perjanica iz oblaka, kao perce, ne mora da ide do dole, to znači da je to oblast jakih vetrova i da je treba izbegavati. To nije superćelijska oluja, super oluja rotira i izgleda sablasno – kaže Ristić.
Zagrevanje je izvor nepogoda
Da je Srbija pod uticajem klimatskih ekstrema zbog globalnog zagrevanja potvrđuje i naš čuveni klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, a među više ekstremnih pojava na koje upozorava su i jake oluje poput superćelijskih.
Kako je nedavno govorio za “Blic”, globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu „pustinjskog đavola“ i poveća rizik od toga. Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode.
