Nuklearni kompleks Fordo, nedaleko od centra šiitskog islama, Koma ključna je meta rata koji već skoro nedelju dana besni između Izraela i Irana.
Ukopan duboko pod zemljom, Fordo je praktično nedodirljiv za svo oružje iz arsenala izraelske avijacije.
Samo jedna bomba i jedan avion mogu da okončaju rat Izraela i Irana, tvrde američki i izraelski vojni stručnjaci. GBU-57, bomba teška više od 13 tona i bombarder B-2 čekaju u bazi Dijego Garsija u Indijskom okeanu.
Jedinu bombu koja bi mogla da prodre do mesta na kojem se obogaćuje iranski uranijum poseduju Amerikanci u čijem je naoružanju i jedini avion koji taj projektil može da ponese.
Suštinski, američki predsednik Donald Tramp suočen je sa odlukom koju izbegava već godinama – da se uključi u sukobe na Bliskom istoku i rizikuje političku sudbinu koja je pratila mlađeg Džordža Buša, šefa Bele kuće koji će ostati upamćen po debaklima u Avganistanu i Iraku.
Istovremeno, u njegovim rukama nalazi se jedino oružje koje taj rat može da okonča – 13 tona teška bomba GBU-57 napravljena isključivo za uništavanje duboko ukopanih bunkera.
Suočeni sa mogućnošću da budu gađani ovim oružjem, Iranci su upozorili Belu kuću da bi takav napad predstavljao kraj pregovora o nuklearnom programu, koji Tramp i dalje vidi kao jedini mogući izlaz iz nove bliskoistočne krize.
Trampov mirovni plan poremetio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu koji je reagujući „neposrednu“ opasnost naredio „preventivne“ napade na objekte povezane sa iranskim nuklearnim programom, oslanjajući se na kontroverzne obaveštajne podatke prema kojima je Teheran, koliko prošle sednice bio nadomak atomske bombe.
Posle bezmalo nedelju dana besomučnog bombardovanja Irana i osvetničkih napada Irana, američki mediji iskopali su svedočenje šefice svih špijuna u SAD, Tulsi Gabard koja je početkom godine, pred Kongresom, rekla da Iran ne pokušava da napravi nuklearni bombu, niti je tako nešto odobrio Ajatolah Ali Hamnei.
„Ne interesuje me šta je ona rekla“, reči su Donalda Trampa, koji je reporterima tokom leta predsedničkim avionom objasnio da je Teheran „ipak, jako blizu nuklearne bombe“.
Izjava šefice svih 17 američkih obaveštajnih agencija, suštinski, poklapa se sa tvrdnjama vlasti u Teheranu, koje još od 2006. godine pokušavaju da objasne ostatku sveta da je čitav nuklearni program osmišljen isključivo za civilnu upotrebu.
Ovakve tvrdnje Irana, donekle, demantovao je izveštaj Međunarodne agencije za nuklearnu energiju s kraja maja u kojem se navodi da su vlasti u Teheranu 2003. godine izveli najmanje jednu „hladnu probu“ nuklearnog oružja, odnosno izveli imploziju bez obogaćenog uranijuma.
Odmah zatim, Izrael je počeo operaciju vazdušnih udara na Iran, u kojem je do sada pogođeno više objekata koji se povezuju sa nuklearnim programom, uključujući i centar Natanz.
Malo jedna bomba za prodor
Ključni objekat, doboko ukopani Fordo ostao je netaknut, jer Izrael naprosto nema oružje koje bi moglo da probije desetine metara peska i betona koji štite uređaje za obogaćivanje uranijuma.
Šef IAEA, Rafael Grosi smatra da nema potrebe da se ovaj objekat uništi, već da bi šteta mogla biti pričinjena i jednostavnim prekidom dotoka električne energije, kako je to već učinjeno u Natanzu.
Bomba GBU-57 dizajnirana je još tokom Bušovog mandata, 2004. godine kako bi omogućila Amerikancima da unište podzemne bunkere, ukopane duboko pod planinama u Severnoj Koreji i Iranu. Isporobana je tokom prvog Tramopvog mandata i uključena u arsenal ratnog vazduhoplovstva.
Prema analizama snimaka nuklearnih kompleksa Fordo i Natanz, tuneli su ukopani na dubini od 80 do 100 metara ispod zemlje, pa bi za eventualni napad bile potrebne dve ovakve bombe.
Početkom aprila, u bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, sletelo je najmanje šest američkih bombardera B-2 „spirit“, čiji je domet taman dovoljan za napade na nuklearna postrojenja Natanc i Fordo.
Izraelski planeri tvrde da će bombardovanje Irana biti besmisleno ukoliko se nastavi obogaćivanje uranijuma u podzemnom centru Fordo, jer će Islamska republika i dalje imati ključni alat za pravljenje atomske bombe.
U ovom trenutku, deluje da će se Vašington u rešavanju iranske nuklearne krize pre latiti bombi nego diplomatije.
