Ruski predsednik Vladimir Putin je ove godine više puta mahao nuklearnim mačem, podsećajući da Rusija da ima najveći nuklearni arsenal na svetu i pokušavajući da odvrati Zapad od povećanja podrške Ukrajini.
On je naredio svojoj vojsci da održi vežbe nuklearnog naoružanja na bojnom polju sa svojom saveznicom Belorusijom.
On je najavio da će Rusija početi da proizvodi rakete srednjeg dometa, koje su bile zabranjene sada rastavljenim američko-sovjetskim sporazumom iz 1987. godine. A prošlog meseca je snizio prag za oslobađanje svog arsenala revidiranjem nuklearne doktrine zemlje.
Putin se oslanja na te hiljade bojevih glava i stotine projektila protiv ogromne prednosti NATO-a u konvencionalnom oružju kako bi obeshrabrio ono što vidi kao pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu Rusije, piše Asošiejted pres.
Federacija američkih naučnika je ove godine procenila da Rusija poseduje ukupno 5.580 raspoređenih i neraspoređenih nuklearnih bojevih glava, dok SAD imaju 5.044 zajedno, dve zemlje poseduju oko 88 odsto svetskog nuklearnog oružja.
Putin već četvrt veka radi na unapređenju svog nuklearnog arsenala
Otkako je Putin došao na vlast 2000. godine, Kremlj je radio na unapređenju sovjetskih komponenti trijade razmeštanjem stotina novih projektila, puštanjem u rad novih nuklearnih podmornica i modernizacijom bombardera sa nuklearnim oružjem. Ruski napor da obnovi svoje nuklearne snage pomogao je da podstakne SAD da pokrenu skupu modernizaciju svog arsenala.
Rusija je ponovo opremila svoje kopnene strateške raketne snage mobilnim ICBM-ovima Jars i nedavno je počela da raspoređuje teške ICBM bazirane u silosima Sarmat – označene na Zapadu kao rakete Satana II – kako bi postepeno zamenila oko 40 sovjetskih raketa R-36M.
Sarmat je imao samo jedan poznati uspešan test, a navodno se dogodila ogromna eksplozija tokom neuspelog testa prošlog meseca.
Mornarica je naručila sedam novih podmornica na nuklearni pogon klase „Borej“, od kojih svaka ima po 16 raketa sa nuklearnim vrhom „bulava“, a planira da izgradi još pet. Ove podmornice treba da formiraju jezgro pomorske komponente trijade zajedno sa nekoliko nuklearnih podmornica iz sovjetske ere koje su još uvek aktivne.
Rusija se i dalje oslanja na sovjetske strateške bombardere Tu-95 i Tu-160, koji nose krstareće rakete sa nuklearnim vrhom. Moskva je ponovo pokrenula proizvodnju nadzvučnog aviona Tu-160, koji je zaustavljen nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, sa ciljem izrade nekoliko desetina modernizovanih aviona.
SAD procenjuju da Rusija ima između 1.000 i 2.000 nestrateških ili taktičkih nuklearnih bojevih glava namenjenih za upotrebu na bojnom polju, koje su obično daleko manje destruktivne od strateških bojevih glava koje mogu da unište čitave gradove.
Visoko precizne rakete
Rusija ima visokoprecizne rakete Iskander sa kopna dometa do 500 kilometara, koje mogu biti opremljene ili konvencionalnom ili nuklearnom bojevom glavom.
Vazduhoplovstvo ima flotu borbenih aviona MiG-31 sa hipersoničnom raketom Kinžal, koja može biti opremljena nuklearnom ili konvencionalnom bojevom glavom. Rusija je često koristila konvencionalne verzije Iskandera i Kinžala protiv Ukrajine.
Rusija i Belorusija održale su vežbe nuklearnog oružja za obuku svojih trupa u maju, ubrzo nakon što je Putin započeo svoj peti mandat.
MAD doktrina
Decenijama su se Moskva i Vašington oslanjali na nuklearno odvraćanje prema konceptu uzajamno osiguranog uništenja – skraćeno MAD – na osnovu pretpostavke da bi snažna odmazda obeshrabrila bilo koju stranu od pokretanja napada.
Ruska nuklearna doktrina usvojena 2020. godine predviđala je upotrebu takvog ultimativnog oružja kao odgovor na nuklearni ili konvencionalni napad koji ugrožava „postojanje ruske države“.
Moskovski jastrebovi kritikovali su dokument kao nejasan, pozivajući Putina da ga pooštri. Putin je u septembru upozorio SAD i NATO da bi dozvoljavanje Ukrajini da koristi zapadno oružje većeg dometa za napade duboko u Rusiji značilo da je njegova zemlja u ratu sa NATO-om.
On je svoju poruku pojačao objavom nove verzije nuklearne doktrine, koja konvencionalni napad na Rusiju od strane nenuklearne nacije, koju podržava nuklearna sila, smatra zajedničkim napadom na njegovu zemlju – jasno upozorenje SAD i drugim ukrajinskim saveznicima .
Putin je takođe rekao da revidirani dokument predviđa upotrebu nuklearnog oružja u slučaju masovnog vazdušnog udara, ostavljajući otvorena vrata potencijalnom nuklearnom odgovoru na bilo koji vazdušni napad.
Poslednji sporazum o kontroli naoružanja ističe 2026. godine
Novi START, američko-ruski sporazum o smanjenju naoružanja iz 2010. godine, poslednji preostali spšorazum o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona koji ističe 2026. godine, ograničava svaku zemlju na najviše 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava i 700 raspoređenih projektila i bombardera. U februaru 2023. Putin je suspendovao učešće Rusije u Novom START-u, ali je obećao da će se Rusija pridržavati ograničenja.
Putin je u julu najavio da će Rusija početi proizvodnju raketa srednjeg dometa zabranjenih sada raskinutim američko-sovjetskim INF Ugovorom. Pakt iz 1987. zabranio je rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara. On je rekao da će Moskva odgovoriti u naturi na planirano raspoređivanje američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj.
Uprkos tenzijama, Vašington je pozvao Moskvu da nastavi dijalog o kontroli nuklearnog naoružanja. Putin je odbio ponudu, rekavši da su takvi pregovori besmisleni, dok SAD otvoreno nastoje da nanesu strateški poraz Rusiji u Ukrajini.
Putin je rekao da bi Rusija mogla da nastavi sa testiranjem nuklearnog oružja ako to urade i SAD, okončavajući globalnu zabranu koja je na snazi od raspada SSSR-a. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da je poligon za nuklearno testiranje na arktičkom arhipelagu Nova zemlja spremna za nastavak testiranja.
Putin je najavio novo oružje 2018
Putin je 2018. najavio novo oružje koje će navodno učiniti beskorisnom bilo kakvu američku protivraketnu odbranu. Ovo se odnosi na hipersonično klizno vozilo Avangard, koje može da leti 27 puta brže od zvuka i da izvodi oštre manevre kako bi izbeglo neprijateljske raketne štitove. Prve takve jedinice su već aktivne.
Takođe je pomenuo podvodni dron Poseidon sa nuklearnim oružjem i atomskim pogonom, dizajniran da eksplodira u blizini obale i izazove radioaktivni cunami. Navodno se testiranje Posejdona bliži kraju.
Krstareća raketa na atomski pogon, koncept koji datira iz vremena Hladnog rata, takođe je u razvoju. Ta raketa, nazvana Burevestnik ili Petrel, izazvala je skepticizam među stručnjacima, koji navode tehnološke prepreke i zabrinutost za bezbednost od zračenja. Tokom testiranja 2019. godine, u eksploziji Burevestnika na vojnom poligonu u Belom moru poginulo je pet inženjera i dva vojnika.
