Venecuela raspoređuje oružje i planira da pokrene gerilski otpor ili da izazove haos u slučaju američkog vazdušnog ili kopnenog napada, prema izvorima upoznatim sa ovim naporima i planovima i dokumentima koje je Rojters video.
Američki predsednik Donald Tramp je nagovestio mogućnost kopnenih operacija u Venecueli, ali je kasnije negirao da razmatra napade unutar Venecuele. Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, na vlasti od 2013. godine, kaže da Tramp želi da ga svrgne i da će građani Venecuele i vojska pružiti otpor svakom takvom pokušaju.
Američke oružane snage daleko nadmašuju brojčano venecuelanske, koje su oslabljene nedostatkom obuke, niskim platama i zastarelom opremom, rekli su izvori upoznati sa vojnim sposobnostima Venecuele. Neki komandanti jedinica su čak bili primorani da pregovaraju sa lokalnim proizvođačima hrane kako bi prehranili svoje trupe jer državne zalihe ne stižu na vreme, rečeno je Rojtersu.
Ta realnost je navela Madurovu vladu da se osloni na dve moguće strategije, uključujući gerilski odgovor koji su visoki zvaničnici javno pomenuli bez detalja. Gerilska odbrana, koju je vlada nazvala „produženim otporom“ i o kojoj se raspravljalo u emisijama državne televizije, uključivala bi male vojne jedinice na više od 280 lokacija koje bi sprovodile sabotaže i druge gerilske taktike.
Druga strategija, nazvana „anarhizacija„, koristila bi obaveštajne službe i naoružane pristalice vladajuće stranke da izazovu haos na ulicama glavnog grada Karakasa i učine Venecuelu neupravljivom za strane snage.
„Nismo spremni da se suočimo sa jednom od najmoćnijih i najbolje obučenih vojski na svetu“, rekao je izvor. Ministarstvo komunikacija, koje se bavi medijskim upitima u ime venecuelanske vlade, nije odgovorilo na pitanja Rojtersa.
Zvaničnici su javno umanjili pretnju koju predstavlja američka vojska.
„Mislili su da će bombe svemu okončati. Ovde, u ovoj zemlji?“, prisetio se ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo na državnoj televiziji početkom novembra, dok je Maduro više puta hvalio „vojnike otadžbine“ kao naslednike heroja nezavisnosti Simona Bolivara.
Maduro je uživao snažnu vojnu lojalnost, prateći strategiju svog prethodnika Uga Čaveza, koji je imenovao oficire na vladine pozicije kao ministre ili šefove državnih kompanija kako bi osigurao lojalnost. Vojno rukovodstvo je podržalo Madurovu pobedu na izborima 2024. godine, uprkos dokazima, koje su potvrdili mnogi međunarodni posmatrači, da je kandidat opozicije ubedljivo pobedio. Međutim, venecuelanske trupe moraju da se nose sa lošim uslovima rada i mogle bi da dezertiraju u slučaju napada, rekli su izvori za Rojters.
Obični vojnici zarađuju oko 100 dolara mesečno u lokalnoj valuti, što je daleko manje od procenjenih 500 dolara mesečno potrebnih za osnovnu korpu hrane, prema podacima Centra za dokumentaciju i društvenu analizu Venecuelanske federacije prosvetnih radnika u aprilu.
Poslednjih godina, njihovo glavno iskustvo je bilo suočavanje sa nenaoružanim civilima tokom uličnih protesta, rekao je izvor blizak opoziciji. Maduro je rekao da se osam miliona civila obučava u milicijama za odbranu Venecuele, a neki civili su poslednjih meseci rekli Rojtersu da su spremni i voljni da umru braneći svoju domovinu od snaga.
Ali izvor sa znanjem o odbrani i bezbednosti procenio je da bi u scenariju anarhije učestvovalo samo 5.000 do 7.000 ljudi, uključujući obaveštajno osoblje, naoružane pristalice vladajuće stranke i miliciju. U međuvremenu, vlada bi rasporedila oko 60.000 vojnika Vojske i Nacionalne garde u svoju gerilsku odbranu. Vojna oprema, od koje je veći deo ruske proizvodnje i stara je decenijama, je u deficitu, rekli su izvori za Rojters.
Venecuela je kupila oko 20 borbenih aviona Suhoj od ruske kompanije 2000-ih, ali u poređenju sa američkim B-2, „oni nisu ništa“, rekao je izvor upoznat sa odbranom i bezbednošću, dodajući da su venecuelanski helikopteri, tenkovi i rakete sa ručnih nosača sposobne da obaraju nisko leteće avione takođe zastarele.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je prošle nedelje saopštilo da je spremno da odgovori na zahteve Venecuele za pomoć, istovremeno pozivajući da se izbegnu tenzije. Maduro se obratio Moskvi za popravku aviona Suhoj, nadogradnju radarskih sistema i isporuku raketnih sistema.
Jedan od izvora je rekao da je Venecuela već rasporedila svojih 5.000 ruskih raketa Igla, a vojni naređenja glase da, po prvom udaru, sve jedinice treba da se rasprše ili povuku sa oružjem i sakriju na raznim lokacijama.
„Svaka vojna sila na svijetu poznaje snagu Igla-S, a Venecuela ih ima ne manje od 5.000″, rekao je Maduro tokom nedavnog emitovanja na državnoj televiziji.
Dodao je da su prenosive rakete i njihovi operateri raspoređeni „do poslednje planine, poslednjeg mesta i poslednjeg grada na teritoriji.“
Venecuelanske opozicione grupe, NVO, Vašington i neke latinoameričke vlade optuživali su Madurovu administraciju i venecuelansku vojsku za veze s trgovinom drogom, posebno na zapadu zemlje, gde deluju kolumbijske gerilske grupe poput Narodna oslobodilačka armija (ELN) i gdje se široko uzgaja koka, osnovni sastojak kokaina. Vlada je dosledno negirala takve veze i tvrdi da se bori protiv kolumbijskih krijumčara droga.
