Leševi se raspadaju na ulicama i automobili sa rupama od metaka trunu napušteni pored puta. Glavni gradski trg, koji je nekada bio pun prolaznika, sada je posut gelerima.
Okolne zgrade ostale su bez prozora i zjape prazne. Jedino mesto gde se još uvek čuje ljudski glas je podrum.
Više od 60 civila, uglavnom veoma starih ljudi, koji nisu mogli ili nisu hteli da se evakuišu, naguralo se u to vlažno sklonište.
Oni su jedini uvid u nekadašnji život u Sudži nakon što su ukrajinske snage napale pogranični region Kursk i sravnile sve pred sobom.
Novinari Si-En-Ena i Asošijeted presa, u pratnji ukrajinske vojske, prošli su kroz region i bili svedoci traga razaranja. Krenuli su iz Ukrajine, putem koji vodi ka Rusiji.
Skretanje za Sužu obeleženo je pravoslavnim krstom i natpisom „Bože, spasi i zaštiti nas“.
Nekoliko metara dalje, prošli su pored ostataka tenkova i oklopnih vozila, što je dokaz nedavnih intenzivnih borbi na ovom području. U pozadini, negde daleko, odjeknula je streljačka i raketna vatra.
Ulice Sudže, mesta koje je pre rata imalo oko 5.000 stanovnika, danas su uglavnom prazne. Znaci života vidljivi su samo na ulazu u podrum školske zgrade, gde su na kartonu rukom ispisane reči „Ovde su mirni ljudi. Nema vojnika“.
Novinari CNN-a su prvo pronašli 68-godišnju Inu, koja ih je dočekala na ulazu u sklonište.
„Doneli su mnogo kutija sa hranom“, opisala je Ina ukrajinske snage.
Oko 60 ljudi, meštana, bilo je stisnuto u podrumu, zbunjeno i izolovano, potišteno pričajući o sopstvenoj sudbini.
„Vidite, ovo nije život. Ovo je preživljavanje. Ovo nije život“, odgovorio je Stanislav na pitanje „kako život?“.
Sličan odgovor dala je i starija žena, koja je nosila periku i jarko crvenu letnju haljinu.
„Ne znamo kako će se sve to završiti. Primirje bi nam barem donelo miran život. Ne treba nam ništa više“, rekla je starija žena sa štakom u ruci.
U susednoj prostoriji novinari su naišli na šestočlanu porodicu. Bili su skoro potpuno u mraku, a slaba svetlost otkrivala je samo naznake njihovih izraza lica.
„Prošlo je nedelju dana. Nemamo vesti. Ne znamo šta se dešava oko nas“, rekao je čovek ozbiljnog izraza lica.
Na kraju hodnika zatekli su Jefimova, čoveka od 90 godina. Njegova ćerka, nećaka i unuke su udate za Ukrajince i žive u Ukrajini, ali ne može da dođe do njih.
„U Ukrajinu“, rekao je na pitanje gde želi da pobegne.
Ali mnogi ne žele da odu odavde. Nina (74) luta ulicama Sudže u potrazi za lekovima. Prodavnice su uništene, a apoteke zatvorene. Nina odbija da napusti ovo mesto, braneći svoje pravo da ostane istim rečima koje govore mnoge Ukrajinke njenih godina u razorenim gradovima širom Ukrajine.
„Da sam htela, već bih otišla. Ali zašto bih napustila mesto u kome živim 50 godina? Moja ćerka i majka su sahranjene ovde na groblju, a moj sin i unuci su rođeni ovde. Ovo je moja zemlja. Ne znam gde živim. Ne znam čija je ovo država. Ništa više ne razumem“, zbunjeno kaže Nina.
U munjevitom ukrajinskom prodoru uništena su brojna ruska naselja u Kursku. Sudža, koja se nalazi 10 kilometara od granice, najveće je mesto koje je palo u ruke Ukrajinaca od početka operacije 6. avgusta.
Ima određeni strateški značaj jer se ovde nalaze međunarodni gasovodi koji preko Ukrajine idu u srednju Evropu, ka Mađarskoj i Slovačkoj. Iz Sudže, ukrajinske trupe takođe mogu pristupiti glavnim putevima kako bi nastavile sa prodorom dublje u Rusiju.
Invazija na Kursk dovela je do evakuacije više od 120.000 civila, prema ruskim vlastima, i zarobljavanja najmanje 100 ruskih vojnika, prema ukrajinskim vlastima. Kijev se nada da će iskoristiti zatvorenike u zamenu za oslobađanje ukrajinskih vojnika.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak tvrdi da Ukrajina nema interesa da zauzme Kursk, ali da je bila prinuđena da izvrši ovaj upad kako bi naterala Rusiju na „fer mirovne pregovore“.
Ukrajinski vodič je objasnio američkim novinarima da su ruski jurišni dronovi poslednjih meseci bili zauzeti borbom na frontu i da Rusi nisu obraćali mnogo pažnje na Kursk. Zbog odsustva ruskih kopnenih i vazdušnih snaga na granici, Ukrajina je bila u stanju da izvrši iznenadni upad u Kursku oblast, što se smatra najvećim napadom na zemlju od Drugog svetskog rata.