Kratak radio snimak od 13 sekundi koji je Rojtersu podelila ukrajinska vojna obaveštajna služba dokumentuje dramatično povlačenje severnokorejskih trupa iz ruske oblasti Kursk 1. decembra 2024.
Ova poruka je samo vrh ledenog brega koji otkriva sve dublju i konkretniju vojnu saradnju između Rusije i Severne Koreje.
Krajem prošle godine, Severna Koreja je poslala trupe da pomognu ruskim snagama u odbrani od ukrajinske ofanzive u zapadnom delu Kurske oblasti. Bez oklopnih vozila i iskustva u savremenom ratovanju, pretrpeli su ozbiljne gubitke, ali su se brzo prilagodili. Prema procenama ukrajinskih vlasti, poslato je ukupno oko 14.000 severnokorejskih vojnika, uključujući 3.000 pojačanja.
Istovremeno, Pjongjang je Moskvi pružio mnogo opasniju vrstu pomoći: oružje. Tokom proteklih 20 meseci, milioni granata su isporučeni u Rusiju brodovima i železnicom i prevezeni na istočna ukrajinska ratišta. Prema podacima istraživačke organizacije Open Source Center (OSC) i Rojtersa, Severna Koreja je poslala 64 pošiljke sa skoro 16.000 kontejnera vojne opreme. Istovremeno, ukrajinska strana je presrela ruske artiljerijske izveštaje, analizirala satelitske snimke i društvene mreže, potvrđujući obim isporuka.
Zavisnost Rusije od severnokorejske municije
Istraživanja pokazuju da se neke ruske trupe gotovo u potpunosti oslanjaju na severnokorejske granate. Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje da Pjongjang obezbeđuje polovinu ukupne ruske potrošnje municije na frontu, dok neki vojni analitičari tvrde da taj udeo dostiže i do 70 odsto.
„Doprinos Severne Koreje je strateški ključan“, rekao je Hju Grifits, bivši posmatrač sankcija UN. „Bez podrške Kim Džong-una, Putin ne bi mogao da vodi ovaj rat.“
U avgustu 2024. Ukrajina je započela hrabru ofanzivu u oblasti Kursk, zauzevši stotine kvadratnih kilometara ruske teritorije. U novembru su se severnokorejski vojnici pridružili ruskim snagama. Prema ukrajinskim procenama, protiv njih se tada borilo čak 60.000 neprijateljskih vojnika. Rojters nije mogao da potvrdi ove brojke.
Nekoliko nedelja kasnije, ukrajinski obaveštajci su presreli dve radio komunikacije u kojima su učestvovali severnokorejski vojnici. U jednom od njih vojnici razgovaraju o prikupljanju hrane izbegavajući otkrivanje, dok u drugom pominju ranjenog vojnika čija nacionalnost se ne može jasno utvrditi zbog jezičkih barijera.
U januaru 2025, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da su severnokorejske snage pretrpele velike gubitke. Ubrzo su zarobljena dva vojnika iz Pjongjanga. Ukrajinski izvori tvrde da su obojica muškaraca nakon hvatanja pokazivala samoubilačke sklonosti, a jedan od njihovih saboraca se navodno raznio ručnom bombom kako ne bi pao u ruke Ukrajincima.
Zarobljeni vojnici su ispričali da su iz domovine putovali brodom sa još stotinak vojnika i da su mislili da idu na vojne vežbe. Po dolasku u Rusiju izdata im je vojna knjižica na ćirilici bez fotografije. Jedan je imao slomljenu nogu, drugi je ranjen u lice, vilica mu je hirurški odstranjena, pa je saslušanje obavljeno pismeno.
Prema njihovim rečima, severnokorejski vojnici preziru Ruse jer odbijaju da učestvuju u frontalnim napadima. Ovu tvrdnju potvrđuje i ukrajinski oficir Širijajev, koji navodi da se Korejci koriste kao jurišne trupe, dok Rusi dolaze iza njih i konsoliduju svoje pozicije.
Severna Koreja uči iz rata
Osim što pomaže Rusiji, Severna Koreja takođe ima koristi od ovog rata. Njene elitne jedinice sada stiču pravo borbeno iskustvo. Ovo je zabrinulo mnoge u Aziji, uključujući Južnu Koreju, koja strahuje da bi pouke iz Ukrajine mogle jednog dana biti primenjene na Korejsko poluostrvo.
Američki general Kristofer Kavoli rekao je da Moskva nudi Pjongjangu raketnu tehnologiju zauzvrat, ali Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi tu tvrdnju. Kavoli navodi i da je tokom godine iz Severne Koreje u Rusiju poslato više od 13.000 kontejnera opreme.
Obe zemlje zvanično negiraju transfer naoružanja i prisustvo severnokorejskih vojnika na ruskoj teritoriji, a ruski zvaničnici ovu pomoć porede sa vojnom podrškom Zapada Ukrajini.
Krajem 2023. Rusija je počela da koristi severnokorejske balističke rakete. Prvi talas raketa bio je netačan i nepouzdan, tvrde ukrajinski vojni izvori. U januaru 2024. jedan je pao na centar Harkova, a analiza novinara Rojtersa pokazala je da se krhotine razlikuju od uobičajenih, jer su veće, teže i lošijeg kvaliteta. Ukrajina i UN su kasnije potvrdile da je oružje severnokorejsko. Od 24 ispaljene rakete, samo dve su pogodile vojne ciljeve.
Ali već početkom 2025. ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da je u Rusiju stiglo 148 balističkih projektila KN-23 i KN-24. Prema poslednjim podacima, novije verzije su znatno preciznije i pogađaju mete u krugu od 50 do 100 metara.
Iako su dronovi zauzeli bojno polje 2024. godine, severnokorejska municija i ljudstvo i dalje igraju ključnu ulogu. Najnovije isporuke naoružanja ukazuju da se saradnja Pjongjanga i Moskve nastavlja. Uskoro bi mogao da se uspostavi nova kopnena veza. Ruski ambasador u Pjongjangu najavio je izgradnju drumskog mosta preko reke Tumen, u blizini postojećeg Mosta prijateljstva. On je projekat nazvao simbolom „bratskog prijateljstva korejskog i ruskog naroda, zapečaćenog zajedničkom krvlju“.
