Britanski premijer Kir Starmer predstaviće Donaldu Trampu plan za slanje nešto manje od 30.000 evropskih vojnika u Ukrajinu.
Oni bi nadzirali dogovor o prekidu vatre, a na koji bi Rusija mogla da pristane. Očekuje se da će britanski premijer plan izložiti već sledeće nedelje u Vašingtonu, ekskluzivno donosi britanski Telegraf.
Međutim, prema zapadnim funkcionerima upoznatima s planom, Kir Starmer će pritom tražiti od Trampa da američki borbeni avioni i rakete budu u pripravnosti u istočnoj Evropi kako bi silom odgovorili na bilo kakvo rusko kršenje dogovora o primirju.
Anglo-francuska strategija za „snage osiguranja“ predstavljena je najmoćnijim evropskim liderima na hitnom sastanku u Parizu ranije ove nedelje kao reakcija na Trampovo otvaranje mirovnih pregovora s Vladimirom Putinom.
Plan je sastavljen iz straha da bi Tramp mogao potpuno da se distancira od Ukrajine odmah nakon potpisivanja bilo kakvog dogovora.
Sprečiti Rusiju da napadne Ukrajinu nakon završetka borbi
Kir će izneti argument da je u američkom interesu da ostanu uključeni u sprečavanje Rusije da po treći put napadne Ukrajinu nakon završetka borbi.
Prema anglo-francuskom planu, manje od 30.000 evropskih vojnika bilo bi raspoređeno u ukrajinske gradove, luke i na ključnu infrastrukturu, poput nuklearnih elektrana, daleko od sadašnjih bojnih polja.
Umesto da se stacionira mnogo veći kontingent u ratom pogođenoj zemlji, misija bi se oslanjala na „tehnički nadzor“, uključujući obaveštajne, izviđačke i nadzorne avione, dronove i satelite kako bi se osigurao „potpun pregled situacije“, rekao je jedan zapadni funkcioner. Operacija bi bila podržana dovoljnim vatrenim kapacitetima za „nadziranje i neutralizaciju napada“, dodao je isti izvor, kako bi se ponovno otvorio ukrajinski vazdušni prostor i omogućili komercijalni letovi.
Brodovi će patrolirati Crnim morem
Pomorski patrolni brodovi takođe bi bili poslati u Crno more radi nadzora ruskih prijetnji komercijalnim plovnim rutama.
Plan koji su izložili zapadni funkcioneri daleko je od 200.000 vojnika koliko je kao uslov za potpisivanje mirovnog sporazuma tražio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Međutim, zbog protivljenja Nemačke, Španije i Italije slanju kopnenih snaga, evropske mogućnosti za osiguravanje budućnosti Ukrajine čine se ograničenima.
Nakon sastanka u Parizu, Kir je izjavio da bi takva operacija zahtevala „američki zaštitni mehanizam“ koji bi odvratio Rusiju od ponovnog napada.
„Poenta zaštitnog mehanizma bila bi da osigura da snage koje se rasporede ne budu dovedene u pitanje od strane Rusije“, rekao je jedan zapadni funkcioner.
Taj zaštitni mehanizam mogao bi uključivati američke borbene vazdušne stacionirane u Rumuniji i Poljskoj, spremne da odgovore na bilo kakvu buduću rusku agresiju. Takođe, veće multinacionalne kopnene snage mogle bi biti bazirane uz istočne granice NATO-a, kako bi se u slučaju potrebe premestile i zaštitile evropske trupe unutar Ukrajine.
NATO raspravlja o klauzuli uzajamne obrane
Strategija takođe poštuje dugogodišnju politiku da NATO ne sme kontrolisati ruske snage u podršci Ukrajini.
Nadaju se da će Tramp prihvatiti zaštitni mehanizam jer bi to značilo da američke trupe neće biti raspoređene u Ukrajini nakon rata.
Evropski funkcioner rekao je za britanski Telegraf da bi NATO takođe morao da otvori raspravu o članku 5. svog sporazuma o uzajamnoj obrani, koji predviđa da je napad na jednog člana napad na sve.
Iako se ne očekuje da će ta klauzula pokrivati evropske vojnike stacionirane u Ukrajini, neke zemlje će insistirati na tome da zaštita ostane na snazi ako Moskva odluči da napadne njihovu teritoriju zbog raspoređivanja snaga.
U sredu se Zelenski sukobio s Trampom nakon što je bivši američki predsednik optužio Ukrajinu za izazivanje ruske invazije i ustvrdio da su potrebni novi izbori jer je Zelenski „duboko nepopularan“.
„Nažalost, predsednik Donald Tramp, uz dužno poštovanje prema njemu kao vođi nacije koju duboko cenimo živi u informacijskoj iluziji,“ odgovorio je Zelenski.
Tramp je potom nazvao Zelenskog „diktatorom“ i poručio mu „da mu je bolje da požuri jer bi mogao ostati bez države.“
